Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 369

је био и сувише мали да би могао да прими све људе — националисте из Београда. Призор је био више него величанствен. У очима свију видела се готовост, у случају потребе, на све жртве за част Краља и Отаџбине. Поред места код Споменика, сви прозори околних зграда били су начичкани људима па и сам Кнежев споменик, на коме су људи стајали, био је преплављен. Улице Коларчева и Краља Алберта, почетак Доситејеве биле су такође препуне света. Музике су за време док нису почели говори наизменично свирале химне трију братских држава. На балкону Нар. позоришта, где су наши говорници, румунски и чехословачки делегати стајали, биле су три заставе: у средини наша, с леве стране румунска а са десне чехословачка. Ограда балкона покривена је била пиротским ћилимовима са државним грбом у средини. Маса се лелујала, ваздух се проламао од огорчених усклика и протеста. Из хиљада грла чули су се узвици:

Доле ревизија! Живела Југославија! Живела Чехословачка! Живела Румунија! Живела Југословенска Истра, Задар и Горица. Тачно у 10 часова звук трубе дао је знак огварања збора. Претседник митинга г. Илија Ж. Трифуновић, претседник Средишног одбора Народне одбране отворио је збор. Са збора упућени су поздравни телеграми Њ. В. Краљу Александру I, Њ. В. Краљу Карлу II и Њ. Екселенцији др. Томашу Масарику. Први је говорио на збору потпретседник Румунског парламента г. Кросау. Затим су добили реч г. г. др. Нико Бартуловић, публициста, Јосип Давид, народни посланик Републике Чехословачке, Лујо Ловрић, претседник Мале Антанте добровољаца, Јоксим Гајић, генерал у пензији, Ђорђе Татареску, народни посланик Румуније, др. Иван Марио Чок, Иван Малинар, новинар и на крају узео је реч г. Урош Бијелић, генерални секретар Народне одбране који је прочитао и резолуцију. Резолуција је примљена бурним и одушевљеним овацијама Њ. В. Краљу Александру I, Југославији, Чехословачкој и Румунији. Сви су говорници изразито манифестовали револт противу оних који би желели ревизију граница, створених уговором о миру.