Opštinske novine

Д-р Драг. Аранђеловић, проф. Универзетета

о малим становима у Веограду

На анкету, коју је расписало уредништво часописа „Београдских општинских новина", о малим становима у Београду, одговарам, по реду постављених питања, ово: 1. Београд, према броју свога, већином сиромашног становништва нема довољан број малих, хигијенских а јевтиних станова — чињеница коју не треба доказивати него само констатовати. 2. Треба свима начинима тежити да се овај недостатак попуни: и путем колективне службене акције и фаворизовањем приватних и задружних институција за подизање станова: а) Општина као представник београдског грађанства треба да се заузме код Владе, да Државна хипотекарна банка смањи камату на хипотекарне зајмове за изградњу искључиво малих станова у зони јевтиних станова (до 3 собе), иначе са свима удобностима подигнутим, а у улнцама које ће општина одредити. б) бпштина да подели грађевински реон Београда у три или четири зоне. У зону јевтиних станова има да дођу крајеви где станује и где би имало становати сиротније становништво: дунавска страна од Душанове улице у правцу Дунава, Палилула од Таковске и Битољске улице, Гробљанска улица у правцу Дунава, на савској падини све улице испод улице Краљице Наталије, Југ Богданова, Поп Лукина, све улице испод ул. Милоша Великог ка Сави. За те крајеве, а за мале станове у најмање двоспратним зградама, поред олакшице у јевтинијем зајму код Државне хипотекарне банке, Општина би дала и ове бенефиције: са 20% процената од нормалне цене јевтинију воду, осветљење, тротоарске таксе, јевтиније пијачне таксе на пијацама у тим крајевима. в) Општина да се заузме за доношење Закона о допуштености стицања права својине на појединим спратовима једне зграде у зони јевтиних станова (т.зв. хоризонтална својина, 5к>ске1§еп(ит), која постоји у неким европским законодавствима, а, мислим, и код нас у Словенији. г) За своје чиновништво и за своје, бар сталне, службенике Општина постепено, опет у зони јевтиних станова, да изграђује у ширим улицама, на угловима улица, а нарочито на дунавској страни, где има више простора и општинског земљишта, вишеспратне, хиги-

јенске зграде са малим становима. Ове станове Општина би, по што је могуће јевтинијој цени, издавала под кирију, а за обезбеђење ове кирије стављала би забране на плате својих службеника. 3) Мали, јевтин, хигијенски је стан онај који одговара прописима Грађевинског закона за Београд. Он треба да је довољно простран, видан, сув, снабдевен и купатилом. Кирија за такав стан не би требало да буде већа: од 400 динара за стан од собе, предсобља и кујне; 700 дин., за две собе; 800 до 1000 динара за три собе. 4. На сваки начин да кров над главом утиче не само на формирање физичког него и ду-

Анкетирани станови: Из Француске улице (шупе од дасака)

ховног здравља становника. У јазбинама, каквих има међу београдским „становима", пропада не само тело него и дух човека, који постепено постаје неспособан за ма какав озбиљнији умни рад. 5. Велика је несразмера између висине кирија у Београду и зараде економски слабих редова грађанства. Један пример то ће најбоље објаснити. Један професор, судија, инжињер, или ма какав државни, општински или приватни службеник, који има до 3000 динара месечне плате, налази се већ у добу узраста кад је, најчешће, ожењен и има двоје или троје деце. За скроман живот таквом је човеку потребно да има хигијенски стан са две собе. Али он га сада у Београду не може наћи без најмање 1000 динара месечне кирије. А