Opštinske novine

Стр. 448

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

то је за њега већ много, јер кирија не сме износити ,с обзиром на друге животне потребе, које се морају задовољити, више од */* па ни 7б прихода ... Један ожењен стручни радник, мали трговац или ма какав други привредник, који има 1000 динара месечног прихода, не може наћи хигијенски стан од собе и кујне без 4 до 500 динара месечно, а то је, очевидно, много и на штету других животних потреба. За то нигде у свету у великим варошима нема толико у одећи напуштена и дроњава света као у Београду. Трећина и више прихода оде за стан, и, наравно, човек нема се чиме обући. ... 6. Дивно је становати у гарден-ситију! Како се ту слободно дише, пуно је простора, сунда, ваздуха.. . Камо лепе среће кад бисмо

Анкетирани станови: Са Хајдук Вељковог Венца

и у Београду могли имати такве крајеве! Наравно такве гарден-сити-е, који су уређени за велико-варошки живот: да има прво калдрме, водовода, канализације, осветљења, школа, пијаца, болнице, да је лак, брз и јевтин саобраћај са централним деловима града. На жалост, тако уређени гарден-сити могу имати само богати градови, чије становништво може поднети издатке за такво уређење града. А шака јада београдског грађанства, од којега је једна половина сиротиња, једна четвртина најскромнији средњи сталеж ,не може ни мислити да своме сиротном делу становништва омогући живот у становима уређенога гарден-ситија. Гарден-сити могућан је у Београду само у таквим насељима, која истина имају сунца и простора, али немају ни довољно воде, ни канализације, ни калдрме, ни школа, ни пијаца, ни болница ни других за варошки живот неизоставних установа. . . Гарден-сити београдске сиротиње је вечита мука са блатом и прашином Не остаје, на жалост, према нашој сиротињи ништа друго него радити на подизању

удобних вишеспратних зграда, са малим, удобним становима, у јевтиној зони, као што је горе речено. Али да би се и ово питање решило, да би једном цео грађевински реон Београда био уређен великоварошки, с удобностима, без којих се не може живети градским животом, да би и београдска сиротиња становала у крајевима града, у којима има модерне калдрме, водовода, осветљења, канализације, школа, пијаца и друго, неизоставно је потребно сузити, врло много сузити грађевински реон, па тај сужени реон уредити као што треба. Нема те памети која би могла велико-варошки уредити један грађевински реон који иде од града до Вишњице, Малог Мокрог Луга, Кумодража, Бањице, Раковице, Жаркова, а на којем огромном простору живи само 260 хиљада веђином сиромашног становништва!... . Ако остане овако како је, и ако се сваке године шири грађевински реон, Београд мора остати једно велико, неуређено село, или Општина београдска мора ударати толике намете на своје становништво да ће почети узимати и од њиховога капитала.... 7. Нездраве зграде треба затворити, т. ј. створити, ако их већ нема, законске могућности да се становање у таквим зградама забрани или, у посебним, тежим случајевима да се такве зграде поруше. Мислим на случајеве кад су станови у таквим зградама врло штетни по здравље укућана, а власници њихови имају могућности да подигну нове, хигијенске зграде или им бар не пада сувише тешко да се лише прихода од нездравих станова. Ове имућније власнике зграда требало би јачим опорезивањем за такве зграде принудити да страћаре руше и хигијенске зграде подижу. Јер има ноторних богаташа у Београду, који вуку приходе од разних ћумеза, у којима њихове кирајџије пропадају! Ното ћогшш 1ириз. . . . 8. Велике грађевине касарнског типа треба одобравати само у широким улицама, на угловима улица, у улицама које гледају на паркове, пољане, реке... На пр. у Битољској улици, од Таковске, палилулске пијаце, поред Ташмајдана могу се одобрити и петоспратне зграде, јер би оне према себи имале пространи ташмајдански парк, те би имале довољно светлости и ваздуха. 9. Раднички станови у удаљенијим крајевима града немају довољно ни воде, немају калдрме, осветљења, канализације ни других удобности, а не могу их ни имати, јер Општина, као што смо већ горе рекли, никад неће бити у могућности да те услове за живот створи. На завршетку да поновим оно, што сам и као општински одборник, и као јавни радник често говорио и писао: питање малих, јевтиних, хигијенских станова у Београду не може се решити без сужавања грађевинског реона...