Opštinske novine

Стр. 642

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

могла набавити, и тако Београд нема ни данас један добар проспект или водић, толико потребан и значајан за туристичку пропаганду. Узимајући у обзир све веће схватање меродавних за привредни и културни значај туризма, ми не сумњамо да ћемо у скором времену доћи до тих тако потребних публикација. Отсек за штампу и туризам Београдске општине учиниће све могуће, стављајући на расположење сва сретства којима располаже, да се ова лепа и корисна идеја што пре оствари. Што се тиче бродова, који саобраћају на релацији Беч—Београд, они су угодни и брзи. Било би врло пожељно, када би располагали и са већим простором за смештај путника (располажу са 42 до 48 кревета). За сада су то највећи бродови наше Речне пловидбе. Али, када би се развио туристички саобраћај, према нашим напред изнетим предлозима, свакако да би се сама по себи осетила целисходност, потреба и рентабилност набавке бар једног новог, већег и модерног путничког брода (као што су сада набављена три најмодернија и најбржа моторна теретна брода). Тако би, поред туристичке користи за нашу земљу и Београд, наша Речна пловидба имала престиж најбољих путничких и теретних бродова на Дунаву. Питање популарних цена Страни туристи, који данас посећују наше приморје и бање, уживају у повратку повластице ,у пола цене, што' претставља укупно 25% попуста. Кад би се за комбиновану вожњу бродом или железницом од Беча, Братиславе и Пеште, преко Београда (евентуално кроз Ђердап), Ужица и Сарајева (односно Плитвичких језера) до приморја, па затим за повратак морским путем (у споразуму са Јадранском пловидбом) и сувоземним путем преко Марибора и Ђекењеша дала већа повластица од 50% или више ван сваке је сумње да би Београд сваке сезоне задржао бар за 1—2 дана значајан проценат чехословачких, аустријских, немачких и мађарских туриста, који у великом броју проводе свој летњи одмор на нашем приморју. Од велике повластице на вожњи не треба се плашити. Искуство је у последње време показало у свима земљама, да се туристички бродови и жељезничке композиције са попустима од 50% па на више од редовних тарифа, најбоље исплаћују и рентирају. Предлажући попуст од 50%, ми се руководимо фактом, што је на нашим државним саобраћајним установама до сада даван туристима појединцима, за време главне сезоне, свега попуст од 25%. А попуст од 50% је на државним превозним сретствима усвојен као готово максимално повлаштење, које се

даје путницима појединцима приликом нарочитих приредби, са ограниченим роком трајања. Но, треба узети у обзир да та граница од 50% попуста не би никако требала да буде максимална. У многим другим земљама, како за редовне шетне возове, тако и за ванредне популарне возове, ти попусти су много већи, па иду до и преко 75% од редовне тарифе. Са гледишта чисто финансиског нигде се нису показали нерентабилни, нарочито ако су редови вожње погодно комбиновани и по правцу путовања, и по распореду времена. Код попуста од свега 50% треба водити рачуна, да он нема никакве привлачности у првом реду за државне службенике, који редовно уживају исти попуст на свим возовима и бродовима, а баш државни службеници код нас и у нашим приликама претстављају један врло знатан део туристичког саобраћаја. Последње сезоне највише ванредних популарних возова имала је Италија. Почевши најпре са краћим релацијама, италијанске железнице увеле су доцније и дугачке релације (на пр. Милано—Рим). И на тим релацијама, са врло сниженим превозним тарифама (до 75% и више) показао се одличан финансиски резултат. Код тога је важну улогу играо и конфор путника, о коме се најстрожије водило рачуна. Између осталог, карте се издају по нумерисаним местима, те путник нема никакве потребе да се очајнички жури на воз да би заузео боље место, нити да се излаже свима осталим непријатностима гурања лактовима, мувања и гужве по железничким чекаоницама и перонима. Не желећи да правимо никакву компарацију, морамо констатовати, да се туристи на нашим недељним шетним возовима из Београда за бањска места у унутрашњости нису у томе погледу најбоље проводили, и да су, нарочито путници треће класе, били изложени приличним непријатностима, што је и дневна штампа забележила. У Пољској, поред шетних и популарних возова, издаване су последње сезоне и нарочите туристичке карте, без одређеног правца и релације. Тј., за једну суму од 60.— наших динара дневно, сваки туриста појединац могао је да добије легитимацију, са којом је имао право без икаквих других формалности да путује у року од 15 дана, кроз целу Пољску, свима редовним возовима, у свима правп.има, и у свако доба. Ове повластице показале су тако добре резултате, да су возови били у времену трајања тих повластица, редовно препуни. Нас би јако радовало, кад би наше државне железнице увеле такву врсту туристичких карата — легитимација, са обавезом да сваки од тих Туриста, у року трајања карте, има да посети и Београд, те да се ту задржи најмање 48 сати. Уосталом, ова оба-