Opštinske novine

Стр. 578

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

хода, како би упоређивање једних са другима било веродостојније. Све оно што није могло бити уврштено ни у једну групу прихода означених у нашој табели број 3 стављали смо у групу „разних прихода." Није без значаја, да се наведу важнији приходи појединих градских општина, који код нас фигурирају у групи „разних прихода" јер се и ту оцртава разноликбст финансиских извора наших градова. Код Београда, највећа позиција је накнада за израђене тротоаре, у износу од 10 милиона динара; даље, „употреба канала", 3,4 мил. дин.; чишћење улица 5,4 мил. дин.; камате хартија од вредности 2,3 мил. динара; непредвиђени приходи 1 мил. динара и т. д. Код Загреба, ,,за асфалтиране ходникз" 2,7 мил. дин.; од канализацнје 1,8 мил. дин., ненаплаћени приходи 3,1 мил. дин.; непредвиђени приходи 1,1 мил. дин. Код Љубљане, на разне ситне приходе 1,1 мил. дин.; нецредвиђено 130.000 динара; народно здравље 355.500. Један од најефикаснијих прихода наших градских општина је приход од тако званих привредних предузећа. Он просечно износи 45,31% од њихових целокупних примена. Ако тај проценат упоредимо са процентом који показује државе у своме буџету, онда видимо, да је и ту држава у бољем положају. Док градске општине примају ;на име приреза, трошарине, таксе и свега другога мимо привредна предуз-ећа, 54.69°/о, држава прима на име посредне и непосредне порезе, и на име разних прихода, изузев прихода од привредних предузећа, 48,94 о/о. Код прихода од привредних предузећа је обратно: Градске општине примају 45.31 °/о а држава 51.06%. Значи, да градске општине своје финансиске изворе мање црпу од предузећа него држава, која је успела да за више од пола прихода за покриће својих потреба пребаци на привредно поље свога рада. Приход од привредних предузећа, као и код осталих, код градских општина је веома, разнолик. Ту се појављују највећи контрасти, јер се скала диже од нуле (Битољ) до 68.86% (Марибор). Та разноликост је од великог значаја, јер се код тога најбоље оцртава сама привредна и финансиска политика града. Ми ћемо мало касније видети, да, као и код државе, предузећа су најбољи извори прихода, најсигурнији, најиздашнији и што је најважније, то је приход редован, свакидашњи. Онде где је градска општина успела да своја предузећа стави на здраве темеље, а тих је код нас мало, ту је и сама обезбеда општине осигурања. Код Марибора цео буџет износи 47 милиона динара, а од тога отпада на предузећа преко 30 милиона. Тај је град успео да гро својих потреба подмирује од предузећа, који му, за покриће његових 17 милиона

динара дају преко 7 милиона готовог новца; што им не даје прирез и трошарина заједно. Како смо напоменули, највећи ефекат од предузећа има Марибор. Иза њега долази Ниш, који и ако има свега једно предузеће (електричну централу, док смо им и приход кланице ту убрајали) има од њега знатну корист, и њиме покрива велики део својих потреба. На трећем месту је Београд, код кога приходи од предузећа суделују са 52,09% од укупних прихода града. Да је Београд доспео на треће место то није ни мало ласкаво, нарочито ако се томе дода, да је чист приход Општине београдске далеко мање од н. пр. Ниша, Љубљане, Марибора и Загреба. После Београда долази Загреб, са 48,95 °/о па Љубљана са 46,44% и т. д. Слаб приход од предузећа има и Суботица, свега 10,16%, чија се плинара у овогодишњем буџету појављује са дефицитом од 463.880 динара. Нешто боље стоји Сплит, са 22,53% и т. д. Да би имали потпуну слику стања привредних предузећа град. општина саставили смо табелу број 4 која нам приказује сав вишак и мањак прихода над расходима тих предузећа. Укупан ефекат свих предузећа је овај: са вишком је завршило 11 градских општина од њих тринаесг, у износу од динара 61,354.406. Потпун мањак имају свега две градске општине (Суботица и Дубровник) док деломични има Београд (он показује ефективно највећи мањак) и Сарајево. Укупан износ мањка је дин. 7,773.477. Према томе је чист вишак градских општина од предузећа дин. 53,580.929, односно, од укупног прихода од предузећа 14,6%. Ако проматрамо табелу број 4, на први поглед пада у очи веома слаб рентабидитет београдских градских предузећа. Док Београдска општина имакао вишак од својих прив. предузећа свега 5,8 милиона динара, Загребачка има 17,4, односно три пута више. Док приход електричне струје и трамваја дају Београду 4,5 мил. динара, Загреб прима 7,7 милиона од осветљења. Чак и Ниш прима од своје електричне централице дин. 5,922.766 односно за 1,5 мил, што чини скоро '/ 3 више од Београда. Једини је случај у Београду да је водовод пасиван и то воло осетно, јер Љубљана има од водовода преко 3 мил. динара, Сплит преко 2 мил. динара, Марибору преко 1 милиона динара вишка итд. Кад би поједина предузећа класирали по њиховој користи по градску општину добили би ову слику. Најрентабилнија електрична централа је у Загребу, водовод у Љубљани, кланица у Загребу, плинара у Загребу. У почетку овога чланка говорили смо о самом састављању буџета и нагласили да се у њему појављују многе нејасноће и заплетености. Тада смо мислили највише на привредна предузећа, односно на вишак прихо-