Opštinske novine

Правна хроника:

Алећсандар Давинић, референт Држабног сабета Спорови око издавања грађевинских дозвола у Београду

Н. Н. сопственик имања у Краља Милана ул. бр. 36 обратио* се молбом грађевинском одбору општине београдске да су се одобри преправха постојеће зграде на његовом имању. Решењем Суда општине Београдске О.Г. Бр. 2646 1933. молилац је одбијен од овог тражења на основу § 117 грађ. закона, са разлога што је постојећа зграда приземна и налази се у једној од најглавнијих улица. На исто становиште поставио се у овом предмету и Министар Грађевина у свом решењу бр. 16354 1933, када је одбацио жалбу интересованог лица против напред наведене одлуке општинског суда. За овакву одлуку Министарство је навело следеће разлоге: „По § 117 грађев. закона, зграде које већ постоје у улицама или трговима смеју се преправљати, проширивати или надзиђивати само тако, ако- се прилагоде регулационом плану, уредби и грађевинском правилнику. Како је поменута зграда приземна и не заузима цео фронт улице, то преправци у овом случају нема места, јер зграда испуњава само захтев да ј е на регулационој линији, али се не прилагођава и осталим захтевима у § 117 грађев. закона, т. ј. не одговара постојећим прописима за уређење Београда, према којима се на овом месту могу преправљати зграде само ако испуњавају цео фронт улице и осим приземља имају и спратове." Но по изјављеној тужби заинтересованог лица Државни савет својом пресудом бр. 26494/33 г. поништио је ово решење Министра грађевина налазећи да исто није основано на заикону са ових разлога: „У спорном решењу је узето да је смисао § 117 грађев. закона тај, да се не могу у опште преправљати зграде које нису у сагласности са постојећим уређајним основ-ама. С обзиром на ово схватање није одобрена ни преправка тужиоучеве зграде, пошто иста не испуњава цео фронт улице и нема поред приземља и спрат, каква је била предвиђена изградња дотичне улице у чл. 2 прописа за уређење Београда. — Државни савет међутим налази, да овакво гледиште не може опстати. Прилагођавање уређајним основама једне улице, о коме је реч у овоме пропису, тиче се преправки проширивања и надзиђивања, те је и захтев за-

*) Сви случајеви, које износимо у овомесечној правној хроници односе се на време пре доношења неопходног грађевинског правилника, Писац

кона, да ове промене имају бити прилагођене, одн. да буду у смислу уређајних основа дотичне улице. Како преправка која је овде у питању, није у супротности са регулационим планом ни са прописима о уређењу Београда, није се ни могла ускратити дозвола за исту преправку. Према томе и спорно решење не може опстати." II Н. Н. поднела је молбу грађевинском одбору општине Београдске којом је тражила да јој се изда грађевинска дозвола да на свом имању на углу Кланичког булевара и Нове улице подигне магацинске зграде и надстрешнице. Од овог тражења молиља је одбијена решењем Суда општине града Београда Г. о. број 5805/33., са разлога што се то имање налази у крају, који је цео изграђен вилама — слободним зградама. Но на жалбу интересоване Министарство грађевина својим решењем бр. 26429/33., поништило је оваку одлуку општинског Суда са разлога што је § 5 грађевин. закона предвиђено да Уредба о извођењу регулационог нлана одређује густину и висину изграђивања и удаљеност зграда од уличне регулационе линије. Како та уредба још није обнародована, то је Министарство стало на гледиште да општински суд није могао по том основу молиљу да одбије од тражења већ је жалбу за издавање дозволе у смислу одредаба §§ 85, 86, 87, 88 и 89 грађевинског закона требао да узме у поступак. Противу оваквог решења Министра грађевина Београдска општина поднела је тужбу Државном савету. У овој тужби Општина је истакла да грађевински закон ни у једној својој одредби не предвиђа да Општина мора издати грађевинску доззолу ако је појединац испунио законске услове за подизање извесне грађевине. Основно начело грађевинског закона јесте правилно изграђивање града. У том циљу § 5 грађевзакона предвиђа уредбу за извођење регулационог планај, а у т. 2 тог прописа да ће та уредба предвидети и крај у коме ће се зидати магацини. Упутства за израду регулационе уредбе, за чије је издавање надлежан Министарграђевина, нису донете у законом предвиђеном року, већ тек 22 јуна 1932 год. Према §§ 3 и 7 грађевинског закона Општина је дужна да у року од две године од дана доношења тих упустава пропише Уредбу о извођењу регулационог