Opštinske novine

Стр. 618

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

словенском народу и отаџбини Оца и Ујединитеља. Путем ка Опленцу поклонили смо се на Авали гробу Незнаног јунака, коме је поставио достојан споменик сам Велики Победоносни Мученик, и то на месту са којеГ наше око досиже Цер, Гучево, Ртањ, Мачков Камен, Сувобор, Рудник, Фрушку Гору и мноГа друГа места југословенске ратне херојске историје. Од тоГа сиоменика славе, пожртвованости и љубави према отаџбини и храбрости палих јуГословенских јунака, који би сиГурно радо и поносно, још једном поГинули кад би само својом смрШу могли сачувати

Г. проф. др. Петар Зенкл своме народу љубљенога врадара, — дошли смо овамо у срце Шумадије, мирне и тихе, сетне и јуначке, да се у име целокупноГ ЧехословачкоГ народа, поклонимо Ономе, чији је благотворни живот моГла уништити само злочиначка рука непријатеља светскоГ мира, али чији свеспомен из мисли и душа народа не може избрисати никаква моћ и сила. Био је љубав и нада своГ народа и своје отаџбине и то остаје, био је вера и национални идеал Чехословачког народа, и то остаје. Шумадиски џин стваралаштва, ЕлаженоЏочивши Александар Карађорђевић, појавио се

на Гранитном трону своГа престола у само праскозорје словенскоГ буђења. Велики Бог Правичност, који чува Словене, послао Га је у најзначајнијем часу. Поробљени СлОвенски народи били су разапети на крст. Чехословачка племена, као и јужнословенска, била су под иГом тираније својих освајача. Док су на Балкану најбољим словенским Главама сејане њиве и дубраве, дотле су код нас најбољом чешком децом пуњене апсане и робијашнице. И када народне дахије спремише да побију хиљадама народних Главара, оне у к'ојима су наши народи Гледали народне вође, када је једно у истини болесно стање достиГло степен пуне несношљивости, пукла је још једном ослободилачка пушка. На чело херојск*е српске војске ставио се праунук Карађорђев, бесмртни Александар. Херојством, које је задивило цео свет, Он је нзаГнао османлијске хорде са Балкана и вратио народу Јужне Србије опеване слободе. Од малене Србије створио /е за кратко време ЈуГословенску велику државу. Тиме је широм света повратио пољуљану веру у будућност још неослобођених словенских народа. И цОв живот Почиње у новој Србији да бије снажно, а кикот народноГ стваралаштва да се ори дотле замрлим дубравама новоослобођеногдела Србије. Али то је било тако кратко. Мрак, језиви мрак, паран крвавим муњама спустио се над херојском Србијом. Као библијски страшни суд зацвилела је родна Груда, окована усијаним обручима непријатељскоГ иГа. Над поново поробљеном отаџбином заплакало се тужно небо. Село и Градови су спаљивани, народ вешан и убијан, епидемије удружене са варварством културноГ завојевача, косиле су своју крваву жетву. Душе солвенских народа опет се предадоше очају. Само храбри наследник ЈуГословенскоГ престола РеГент Александар није Губио веру. У њему је живела слобода јуГословенскоГ, као и чехословачкоГ народа. Он ју је носио у изГнанство преко арбанашких кршева, као што је и велики Масарик чувао и неГовао дух државотворства и онда када се потуцао у туђини, од земље до земље. Александрова надчевочанска воља, надземаљсКа снаГа духа и тела, светитељска љубав према своме народу и идеалима слободноГ словенства победили су све. Јужнословенска племена преко Саве и Дунава била су ослобођена са мајком Србијом. Васкрсла је велика ЈуГославија од Беласице до ТриГлава, од Тимока до Јадранском мора. Заједно са уједињењем јужних словена дошло је ослобођење и уједињење чехословачкоГ народа. Оно /е било последица снпжног покрета за ослобођење Словена, покрета коме је импулс и зачетак био у маленој Србији и њеном Александру Карађорђевићу. Када је васкрсао ЈуГославију и помоГао препорођај Чехословака, Александар 1 није стао