Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 617

Из чехословачког посланства већина гостију отишла је у Народно позориште. Полагањв урне на гроб Блаженопочившег Краља 14 октобра извршен је свечани чин полагања урне са светом чехословачком земљом на гроб Блаженопочившег Краља. У 8 часова ујутру чехословачко изасланство кренуло је аутомобилима и аутобусима за Опленац. Валовита Шумадија још више им је узбуркала осећања. Код Чехословака постоји култ вере. Зато су и они са огромним пијететом улазили у Опленачку цркву, да би са грчом бола на лицу сишли у крипту Највећег Краља, Блаженопочившег Краља Александра. На краље-

Урна са земљом из светих места братске Чехословачке, положена на крипту Блаженопочившег Краља Александра

вом гробу одржана је прво служба, па је затим вођа чехословачког изасланства г. др. П. Зенкл у име чехословачког народа положио урну са светом чехословачком земљом на Краљев гроб. После овога до дна душе узбудљивог чина, вођа изасланства др 1 . П. Зенкл одржао је говор, који су преносиле осам европских радио-станица. Тронутим гласом, пуним душевног бола и верске мистике, вођа изасланства др. П. Зенкл говорио је:

— Не 1рамо верном Счну јуначке Југосљавије, већ и сваком Чехословачком грађанину исТСуни душу моћним узбуђењем долазак у овај славни маузолеј на Опленцу, на ово свето место Југославије — Њен национални Јерусалим! Како је тек у срцима нас, који смо допутовали управо у прво време годишњице мученичке смрти Витешког Краља Алексаандра Првог Ујединитеља. Заступници Чехословачко-југословенске лиге и њених локалних одбора, изасланици савеза чехословачких Градова и појединих управа чехословачких градова и друГих националних културних и социјалних корпорација, догили су на Опленац, да се у име ЧехословачкоГ народа поклоне сени Великог ~ Незаборавног победника и мученика, дошли су да на ЊеГов Гроб положе урну са чехословачком земљом, сакупљеном са места драгих сваком Чехословаку. Са земљом из старословенскоГ историјског ческоГ Табори, Моравског апостолскоГ Велехрада и свим Чехословацима драгоГ словачкоГ Брадила, са места која трају важну улоГу у историји чехословачког народа и претстављају права сведочанства о најславнијим данима њеГове прошлости. Дошли смо из Чехословачке, из земље, чији је сав народ надахнут дубоком љубави> 'и, оданости својој / угословенској браћи, који добро разуме изражајни Глас историје: ,,да је славна, јуначка прошлост пуна трпљења, — заједничка обим народима — најјача гаранција срећне будућности!" Једнакост прошлости, једнакост тежња, једнакост патњи и једнакост борби, страдања и победа обавезују оба Оратска народа, и ЈуГословенски и Чехословачки на заједнички рад и на верно братство, како у добрим, тако и у злим временима. На овоме путу до свете задужбине ВеликоГа Краља, Где Он почива свој вечни одмор, дошли смо прво у драГи и поносни БеоГрад, мученички и херојски, у БеоГрад, који га је 1918 год . славно и усхићено поздрављао као свога ослободитеља и Победника, а којим је пре годину дана иоследњи пут пролазио, једнако триумфално, као и у прошлим историјским данима. И тад, пре годину дана, при свом последњем доласку и одласку из БеоГрада, био је цео народ уједињен у осећ\ају: тог пута, народни осећаји слили су се у дубоком, неизмерном, неисказаном болу, јер је народ био свестан величине Губитка, који га је задесио. Сви ти, који су плакали по југословенским Градовима и сеосКим њивама над губитком Краља Ослободитеља и Краља Ујединитеља, сви ти крај којих је пролазио онај тужан спровод од Сплитске луке преко Загреба па до Београда, радо би били исплакали сву своју снаГу и сав свој живот, кад би могли да врате југо-