Opštinske novine
Стр. 674
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
показују пораст и све више и више руше онај нормални однос, који треба да влада у погледу тих издатака. По правилу лични расходи у администрацији — општој управи не 6и смели бити већи од 15 до 18% свих расхода, елиминишући расходе за ануитетску службу, који не улазе у обзир при изналажењу процената личних и материјалних расхода, с обзиром на то, да ануитетска служба јако диференцира од осталих служби у погледу ангажовања особља за вршење ових. Док извесне службе и са најмањим издацима за материјалне сврхе исте, захтевају већи бре>ј особл>а_, ануитетска служба врши се са једним истим бројем особља, без обзира на то, колики се издаци предвиђају за ануитете. Осим тога, познато је, да је за отправљање ануитетске службе, макар како она била развијена, односно макар како велике суме ишле на њу, потребан минималан број службеника. Са два или три службеника ова се служба може потпуно отправљати, било да се на њу троши један 'милион, било да се троши 100 милиона динара. Стога разлога, дакле, при упоређењу материјалних и личних расхода, расходи за ануитетску службу издвајају се, и на тај начин добија се стварна слика материјалних и личних расхода. Исто тако, у овом случају издвајају се и привредна предузећа, код којих је, с обзиром на њихову продуктивност, до^ звољен проценат личних расхода и преко процента који важи за буџет администрације. По том принципу, ако упоредимо личне и материјалне издатке по буџету расхода Београдске општине за 1935/(36 годину, који, без расхода за ануитетску службу и без привредних предузећа, износе, 84,101.714,— динара, можемо констатовати да лични расходи чине 50,7 о/о (табела бр. 2). Таб. бр. 2 Расходи Динара у % Лични 42,638.514,— 50.7 Матер. (без обав. и дугова) 27,522.800.— 32.7 Буџ. рез. кредити 1,000.000.— 1.2 Ванредни 4,666.000.— 5.6 Обавезе по спец. за(с 8,274.400.— 9.8 Свега Дин. 84,101.714,— 100 Иначе, ако би у овом погледу посматрали буџет расхода опште управе, — администрације заједно са привредним предузећима, а без а* нуитетске службе, који износи 218.145.269,динара, нашли би, да лични расходи чине 38.9о/о (табела бр. 3): Таб. бр. 3 Расходи Динара у °/ 0 Лични 84,876.319.— 38.9 Матер. без обавеза дугова 117,128.550.— 53.7 Буџ. рез. кредити 1,000 000.— 0.4 Ванредни 6,866.000.— 3.2 Обавезе по спец. зак. 8,274.400.— 3.8 Свега Дин. 218,145.269.— 100
Према укупном буџету расхода, где долазе и администрација и привредна предузећа, као и расходи за ануитетску службу од 310.477.959,— динара, лични расходи износе 27.3 о/о (види табелу бр. 1). И, најзад, у најповољнијем случају, ако личне расходе потражимо у буџету расхода опште управе-администрације без привредних предузећа и са расходима предвиђеним за ануитетску службу, наћићемо да лични расходи износе 24.2 о/о (табела бр. 4).
Таб. бр. 4
Расходи
Динара
У %
Лични
42,638.514,-
- 24.2
Материјални са обавезама
и дуговима
119,855.490,-
- 67.9
Буџ. рез. кредити
1,000.000.
- 0.6
Ванредни
4,666.000,-
- 2.6
Обавезе по спец. закон.
8,274.400,-
- 4.7
Свега Дин. 176,434.404.— 100 Макар како, дакле, ствар посматрали, долазимо до закључка да лични расходи у буџету Београдске општине претстављају појаву, која није за препоруку и која свакако захтева корекцију и довођење у склад са осталим расходима. Огроман проценат који иде на ануитетску службу од 52.3% у општинској управи-адми' страцији, или 29.8 °/о према укупном буџету расхода, значи заиста ненормално стање у том погледу, што причињава великих неприлика општинској управи и кочи њену делатност и акцију у смеру законом обележеном. Материјални издаци код опште управе-администрације износе свега 15.6 °/о а од укупног буџета 37.7 о/о. Укупни расходи по буџету Београдске општине за 1935/36 годину износе динара 310.477.959.— Релативно узевши, с обзиром на број становника Београда и раштрканост његових насеља, не може се рећи да је буџет расхода велики, али је несумњиво тачно, да је он неправилно распоређен. Материјални издаци треба да чине главни део расхода и то они материјални издаци, који имају карактер екокономског, културног и социјалног унапређења града, ради чега и постоји савремена општина,, а никако се не би смело допустити, да расходе гута администрација, или што је још најгоре — персонал, или ануитетска служба. Истина је, да и расходи који иду на отплату дугова могу имати значење напред наведених материјалних издатака, али се у том погледу мора имати извесна мера. Не сме се, н. пр., допустити, да се у једној години, или у једном периоду, створи толики дуг и изврши толико радова да се у идућој години или у идућем периоду због тога обустави сваки рад. Сви радови имају бити равномерно распоређени, тако, да се сваке године изврши један део. Тако