Opštinske novine

Стр. 688

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

на небу. И тад еу им тобож поломили руке и крила и одузето им оружје, а кад се ускоро затим видело да је сваки од њих имао у рукама оружје и да су се дрзнули чак и да се боре и бију битке. Тада сам и сам увиђао да је част и слава султана, освајача земаља, налагала дужност да се немилостиво мачем и силом и храброшћу поразе и униште, али у старешина, које су ми додељене биле, није имало ни трага од оне материје што се зове крепост, особито код перјаница њихових, арнаутских паша, у којих нема верског одушевљења. Онако исто као што су и нашим претцима, који су их правилно оценили, учинили бруку и много пута се враћали с пута. Није потребно јачим доказима поткрепљивати да су они узрок што је Њ. Е., наш колега, поштовани везир, племенити Карсли Али паша свргнут с везирског положаја, и што се то питање тако дуго повлачило. А нарочито перјаница Шахеивар паша. Милошћу царском утврђен је за власника Коџа Алаџа Хисара, 1 ) стекао блага и богатства. Од овога српског питања начинио је неко средство за ћар. Будући неспособаи да у свом санџаку живи и да га брани, нужно је било да му се одреди нека војска да нлега чува. Одређено му је и свакодневно следовање за њено издржавање. Да се задобије за посао почаствован је уступањем прихода државних институција у кадилуку (каза). Са највишег места су му дата свечана одела, скупоцени коњи и све друго штогод је тражио. Наша два татарина који су по потре ... из Цариграда били позвани, ухватио је. На путу за његову иазу један је некако побегао, а другога је погубио. Министарска наређења која су они носили сакрио је. А кад му је за то писано, прославио се тиме што се у одговору правио невешт. Осим тога, овога пута се нису чиниле велике припрем»а као прошли пут. Није послато војске са видинске и босанске стране. И бивши наш велики везир, Њ. Е. Хуршид паша, наш господар, иако је после извесног времена изволео учврстити узице свога чадора покрај реке Дрине, народ бооанског вилајета није у њега имао поверење. Не верујући да ће добити појачање, мени је он отворено писао а и усмено поручивао: „Од мене ти није користи. Приони на посао водећи рачуна о времену и приликама". Увидело ое да за овај случај није могао накупити довољно војске. Очевидно ни моја маленмост није имала војске колико је требало. А и оно колико је било, из њена држ,ања ое јасно видело да је била готова да ое којим било поводом врати. Да ое тужан не бих вратио и тиме Србима пружио прилику да ојачају, царска сила и снага деловала је на њихову душу и они су дошли и преклонивши врат, шжорили су ое. Дошавши до непоколебивог уверења да је ипак најбоље решење у томе тренутку прихватити њихове молбе, то се, с обзиром на време и прилике, пошло у том правцу. Знајући пак да поменути везир неће лако моћи да изађе, док ја сам лично не дођем у Београд, а пошто би букнули нови немири, ако би ое допустило ш>сле дате милости и опропгтаја да се раја поново убија, кажњава и хапеи, није се имало куд него да ое оде у Београд. Пошто се арнаутске паше нису могле

дисциплинрвати и међу њима одржати ред, још с пута им је дат отпуст. А с друге стране опет пошто је и војска оних који су од почетка поверени мени, вама оданоме, била уморна, то је и њено отступање наређено. Војске, која ое доцније по командама Румелије придружила, није било више од 8—10.000. Ни она да се задржава није било згодно. Сву војску сместити на зимовник није било могуће. Задржано је 3000 војника, а војсцн накупљеној по кадилуцима Румелије (подерано). И њима се дало допуштење за повратак. Да је ствар ггако текла од почетка до краја и вама је било познато. Остаје нам још Сулејман паша (подерано) Иако је његовој узвишеној личности указивано поштовање, поступак моје маленкости није био по ћуди његове узвишености (подерано) да падне неверницима мало је требало. Свога ћају, вашег слугу, хитно сам (подерано) једно (подерано) кад су стигли у београдско поље, место израза поштовања и захвалности (подерано) кад је Н>. Е. поздравио, место свечаних огртача на поклон, почео је отворено да ружи: „Али он (подерано) где је? Где је остао? Толико оклевање! Где је он? Зар ми је то нешто што си ти дошао!" Поред његовог хладног пријема и овакве се критике чуле и о томе се препричавало. О томе гласови су дошли и до ушију моје маленкости. И ма да је по оној изреци: „оа гордељи^цем поступајте гордо", бог ми је сведок, ја сам мирно и ћутке прешао преко тога. Дошавши у Београд, да бих га одобровољио, учињена му је нарочита пажња, и кад су ме изволели посетити, дат му је трошак и поклоњен коњ. Дан пре но што ће да пође, за случај потребе да се бије са Србима и да с њима рат води изволео ми је затражити неколико топова и 7000 војника. У његовој свити није било ни једнога од делегираних официра од Порте. По његову држању јасно се видело да ће он изазвати неки инцидент и да ће резултат тога бити то да у путу може погинути као оно шехид Сулеиман паша. 1 ) За то му нисам дао топове, него сам му пратњи придружио Јусуф бега и агу бостанџи башија да га отпрате. Враћање Србима узетог им робља није било уговорено у капитулацији. Али робље заробљено после давања милости и њихове предаје, исламска вера налаже да се натраг поврати. У томе је то враћање робља. Међутим све робље које је пре тога заробљено, упућено је у Рум (подерано) и (подерано). Нс одговара истини ни прича да је после одласка из Ћуприје вашег нелицемерног доброжељатеља храна која је за нама упућена из Ниша и Ћуприје, просута и растурена по путу од Ћуприје до Београда. Кад се сазнало да су 5—10 људи и нешто волова од кола са храном која су стигла из Пловдива после Митровдана на путу до Ћуприје изгинули, храна о којој је реч задржана је у Ћуприји а вола и тераоци отпуштени. Но и ово пропадање дошло је због тврдоглавости и неблаговремене пошиљке Назира поменутога краја. Кад смо пошли из Ћуприје, узето је

1 ) Крушевац.

*) Мисли ее на случај Сулејман паше који је раније, за време Карађорђа, одлазећи из Београда на путу за тур, границу погинуо.