Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 51

И сад у овој главној вароши кнежевине Срби1е постоји од 184:3 чувено „Зданије'' које Је каез Михајло сазидао нарочито за стране људе, навикнуте на удобне просторије. У „Зданију' су кафана и сала „Код јелена", у којнма су се приређивали први сјајни балови у новој престоници. Балове је од 1843 мајсторски аранжирао закупац Хариш. Овај Хаииш уносио је, према писању београдског листа „Србског Улака" од 1844 године, све своје родољубље у осветљавању сале за време балова. Оно се огледало у што већем; броју такозваних „милих-свећа — милих керца". Ту су била и два билијара и на њима се бројало „отмено" — на немачком језику. Од јула месеца 1835 у Београду су стално „Новине Србске". Јануара 1843 тавља се први број додатка овим новинама као засебан часопис. То је „Подунавки' > први часопис у Србији, који је излазио једанпут недељно под уредништвом Милоша Поповића (старијег брата Ђуре Даничића). „Подунавка" је излазила до краја 1848 године. Милош Поповић постављед је Кнежевим указом 1 1 марта 1843 године за уредника „Србских Новина '. Пуне две године, 1843 и 1814 излазио је у Београду лист „Србски Улак", на српском и немачком језику. Рекли смо већ да је Друштво Србске Словесности почело да ради јуна 1842, али је тек 1847 издало први број свога „Гласника". Исте године, која је каз Што је познато веома значајна у српској књижевности, јављају се у Београду још два листа: Новине Читалишта БеоГрадског и „Чича Срећков Лист". Прве су искључиво београдске новине и орган београдске читаонице, основане 1845, по угледу на ондашње читаонице у свима велим езропским местима. „Новине Читалшита ЕеоГрадског" излазиле су две године и биле су релативно добре по својој садржини. Оне су прве почеле да се интересују за београдски живот, или како се онда говорило: „за живот беоГрадске концентрације," ,,Чича Срећков Аист" први је наш земљораднички лист. Његов уредник био је већ споменути Атанасије Николић. И он је излазио пуне две године и оставио је видна трага међу читаоцима. Године 1848 појавиле су се и „Просветне Новине", прве новине овакве врсте. Оне су излазиле свега годину дана. Најзад је дошла, 1850, чувена „Шума&инка' Љубомира Ненадовића. Појаву „Шумадинке" поздравља'у „Србске Новине" од 21 јануара 1850 и у исто време дају карактеристику овога листа. У својој рубрици „Шта је ново у БеоГраду", оне кажу: ' „У нас има једно лепо, красно, блашродно ново, а то је нов позремени лист „Шуха&инка , који од почетка ове године г. Љубомир Ненадовић издаје... „ Шумадинка" за-

бавом и увесељаеањем обучава читатеље своје — а то је пут најбољи, као што и каже наша пословица: „С воском мед." Какав је био „стил обучавања" Ненадовићевог листа — може да послужи и овај пример, узет од многих. „Шумандинка" у своме 8 броју, од 23 фебруара, јавља: „У прошлу недељу давао је Светли Књаз последњи бал од ови фашанки, на који имали су чест панчевачки и земунски генерали позвани бити, где су тахођз с млогим официрима и присуствовали. Они су били весели и играли су све србске игре и мило нам је било видети, да аустријскм Генерали вао јегганпут трају онако кахо им Срби свирају." То су, поред „Србскмх Новина", сви листоги и часописи који су се појав:лли у току прве деценије Београда као престонице. * „После првог позоришта и, уопште, првих позоришних претстава у Београду, од децембра 1841 до августа 1842 године, после „Театра на Ђумруку", Београд добија, у мају 1847 панчевачку позоришну дружину Николе Ђурковића. Богиња Талија сад има други олтар у „Зданију", у сали „Код Јелена". Преправку сале за позориште и издржавање самог позоришта био је обезбедио велики прилог Књегиње Персиде Карађорђевић. Васа ?Кивковић. протаи песник, написао је за ово „театрално друштво" пролог у Паниезу, 7 маја 1847, пред сам полазак друштва за Београд. У прологу се истиче дарежљивост Кнегиње Персиде и каже се, да се панчевачки глумци указују ,,...На споду овом СрпскоГ Позоришта, Које штедрота КњаГиње Пресветле На корист оишту и забаву диже... С ког ће ју муза, вечито захвална Као прву своју слазит добротворку... На споду овом надежда нас сазва, Да ће под владом Светлог СрпскоГ Књаза Под мудром владом љубљенога Књаза И ова Грана човечијеГ знанства, Зеленет, листат, прилити се красно, И слатким плодом родити Потомству..." I I Прва претстава дата је 15 маја и приказан је Милош Обилић од Јована Стерије Поповића. Позориште Николе Ђурковића наставило је ревносно са својим претстазама. На дан смрти некадашњег првог дирехтора позоришта у Србији, „многозаслуженог списатеља сербског", Јоакима Вујића, 8 новембра 1847, позориште је играло комад који се звао 777. То је превод и пренет је из репертоара Новосадско-загребачког позоришта од 1840 године. Ова весела игра штампана је у другој свесци „Избора иГроказах илирскоГ казалишта", у Загребу, 1841. Отац српског позо-