Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр, 53

дао је већ, као што ее каже, на знаше да правитељство његово намерава гвоздени пут од Цариграда до Београда направити. А у Цариграду станујући посланик позвао је у реченој престолној вароши трговце — земљаке своје, да предузму прављење гвоздени путова по турском царству... Говориседа би овај гвоздени пут стао 150 милиона форината у сребру — 15 милиона фунти штерлинга. ,,Ми се надамо да наше правитељство неће скрстити руке и гледати како Енглези преко Србије прав-з гвоздени пут, већ ће сами прионути Ји пут од Алексинца до Београда начинити." * Да бисмо још, унеколико, допунили слику напредовања Београда за ових десет година, ци-гираћемо један извештај из „Србских Новина", од 9 јануара 1852 године, о стању Србије у почетку 1852. Тамо се, између осталог, каже: „Београд, као главна варош, најбоље је доказатељство о напретку у којем се наша земља налази. Штогод у Београду мотримо, све сведочи да је Београд озбиљно напредовати почео, да расти његово благостање, да он увиђа свој задатак — бити огледалом Србије. „Многобројне чесме, које од много година засушене стајаху, све су ове прошле (1851) Пј отекле и тиме је престала она велика нужда за воду, која је отпре у вароши владала. Многа велика нова зданија у свакој скоро улици подигла су се. Добра и ирострлча калдгма диже цену улпца и домова, олакшаза саобраћај и трГозину и отзара вароши лице. „Овамо спадају најпре добро уређено истовариште пред ђумруканом, Савска улица и онда од Варош Капије до пиваре и од Дунава доСаборне цркве, затим Теразије и друге. „Красно напредују старија заведенија: богословско училиште, лицеум, гимназиум, типографија, трговачка школа, — читалиште, ова мајка свака полезни мисли — и сва друга опште познана и на велику радост..," „Парном силом терана ролна воденица, коју је Његова Светлост саградити дала, подмириваће оскудицу у фином белом брашну (мундмел), за коју смо великом благодарностл Светломе Кнезу обавезни. Такође и нова купел (купатило) у Савској улици попунила је један велики недостатак... „Све ово што је добио Београд јесте знак великог напретка и показује да наши грађани живо осећају своје положење према целој Србији и одношење к другим великим градовима 11вропе. Но да би Београд друге главне градове стићи и с њима се упоредити могао, за нужно налазимо следујуће навести: 1) Наименовање улицаг, т. ј,. да свака улица има на сваком своме крају написано и-

ме, које носи, и да сваки дом|, како у предграђама, тако и унутра у вароши, добије свој број. Тако би сваки, који уме читати, потражени дом ласно могао наћи. 2) Ноћно осветлење улица за ноћну сигурност и олакшање они, који су принуђени у ноћи по вароши ходити. 3) Једна велика, обштинским трошком или на акције подигнути се имајућа циглана; јер досадашња скупопа и оскудица цигаља много смеће грађењу нових домова. Цигљана, осим што би грађење нови зданија олакшала, јошт би и вароши знатан приход приносила. 4) Геатер, о коме се ове прошле године већ реч повела. Добро устројени театер не само што даје благородну забаву, већ и помаже образовање језика, развитак књижевности, умножава и чисти искуство и вкус зритеља и облагорођава њиова чувства." * Све су ово врло скромне жеље, које успешно допуњују ондашњу слику Београда. А ми ћемо засад додати још и ово: Из Једног огласа, који је изашао у „Србским новинама", дознајемо неколико појединости о овој „новој купели у Савској улици". Власник купатила био је неки Тодор Сретеновић. Купатило је радило од 8 часова ујутру до 10 часова у вече. У њему се поред других купатила налазило и парно купатило, названо руско, које је свакоме полезно, али је нарочито служило за исцељење онима, који пате од застарелог а и скоро добијеног назеба." Што се тиче жеље и потребе да се београдским улицама даду имена, можемо рећи, да је прошло још пуних дванаест година, док се само саставила прва комисија за давање иммена улицама. Београдски лист „Видов Дан", од 8 фебруара 1864 године, јавља да је комисија састављена од ових лица: Атанасије Николић, пензионисани помоћник Министра унутрашњих дела, Владимир Николић, инџинирски капетан и ађутант штаба стајаће војске, један инџинир, кога ће одредити Министар грађевина и један грађанин, кога ће одредити општина. Овој информацији лист са задовољствоад добележава и то, да је за овакав састав комисије била И| његова жеља. После пет дана, 13 фебруара 1864, излази у ,,Видов Дану" накнадно саопштење које гласи. „Комисији оној, што је одређена да означи имена улица, придодат је од стране Министарства грађевина инџинир г. Церман, а од стране општине др. Шафарик. На место капетана г. Владимира Николића, који је другим послом заузет, узет је артилериски капетан г. Арсеније Поповић. Комисија ће одмах предузети свој посао..."