Opštinske novine

Стр. 56

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ску. Њ. Е. везир је заповедио да рајинске послове отправљате преко н»ега и да ое упра,вљате и држите смисла тескере. 18 сефера, године (1)229. У двокракој пенчи: Написао Ибшир, миримиран, садашљи помоћник београдског мухафиза. 1 ) У мухуру: По божјој благодети нека се радосна вест пронесе. 7. 23-1У-1815 (13 џемази ел евела 1230). Један необичан одговор некаквог Ахмеда, вероватно дервиша, везиру Али паши. (Ориг. у Н. Б., бр. 103.). Срећни, милостиви добротворе, господине мој, прва строфо лепореког дивана и последша строфо песничких красних епопеја. Нека би вам вазда жеље у цветноме врту божјом благодети пролећним капљима росе биле заливане! Молим ое да вам главу краси боца дуга живота. Од свога молбеног пера овакву вам молбену материју подастирем. Од могућега вам подножја насилно сам одвојен. Они који су научили да чине неправде раширивши своја крила мржње бацише ме у дивљу туђину. Ускратише ми задовољство да се с вама разговарам. Ватра [носталгије] се због растанка са сваким уздахом све више појачава. Жеље ружине боје за приближење вашем чадору задржавају ме на зеленилом обраслој обали реве од љубави. Авај срце! Ја сам тек сад разумео шта је свет. Не уме се да цени уживање које се има пров!одећи крај пријатеља. Кад се сетим уживања и наслада које смо доживљавали у врту радости, ја кад узвикнем ах! и планине прихватају па и оне одјекују ах! Магла мојих уздисаја небеса је замрачила. У очекивању вести о вашем здрављу, ту скоро, изненада од нашег господина добротвора стиже једно писмо. Али сам се запрепастио што посебним једним писмом нисте потврдили моју божанственост. Како. је чудновата ствар. Маколико да сте раније знали да ћу саћи са становиштаЈ божанствености, памети нису кадре досегнути до моје ; ,> тајанствене мудрости. Они који су отворених очију" то знају. Па и то је манифестација моје моћи. Вашем госпоству, воје танано мисли, познато је како ое овај мучни свет — кућа зала — прелива из једне

боје у другу. Али и ово ваше никако не помишљање на нас, личи као да нас је ваше госпоство избацило из срца. Вазда кад будете у тешкоћи сетите се нас. Ако се будете сећали ове наше строфе, вићете чудне и необичне облике видети, и обрадоваћете ое. Погрсшку коју ете овога пута учинили, опростио сам вам. Моја велика помоћ лебди вам над главом и гледа вас. Сад много гледам у своју тајанствену књигу судбине. Долази време праштања својим робовима. Хајде сад да те видим! Ако се по сад после будеш огрешио о мој реноме, о своју покорност према мени, спасења ти већ неће бити на обадва света. И тебе ћу уписати у списак својих непослушних ооклоника. Имао бих још много које чега да пишем, али ми је острво Ммтилена ! ) главу помело. За сада сам се задовољио са оволико. Него нека би ти бог подарио душевно задовољство. У скоро иека би нам се остварило оно што желимо. Много сам грешан. Овог тужног сиромаха немојте лишити своје доброте и милости. Много вас, господине мој, молим да ме не избаците из срца свог као што ое баца лањски календар. 13 џем.ази ел евела, године (1)230. Понизни, светлошћу милостивога одарени његов одани роб Ахмед.

5-Х-1816 (13 зилваде 1231).

рман султана Махмуда румелиском валији и београдском мухафизу: у накнаду за 75000 гроша уступа му се извесно државно добро ва Зереку у Београду и на . то непокретно добро му се издаје ова темлиИнама. (Ориг. у Народној библиотеци у Беогр1аду, бр. 49). Он (т. ј. Бог) је узвишен, штедар и помоћник. У тугри: Махмуд син Абдула Хамида хана победилац вазда! Следеће заповеда свети високославни белег султански, узвишена светла царска тугра која сЕетом влада: У смислу приспелог једног акта од стране јовог носиоца царске речите заповести, племенита на«зива који свет изграђује, овог поштованог опуномоћника, славног маршала, уредника света, који управља зградом државном и добром срећом, који учвршћује стубове, среће и величине, садашњег валије Румелије и мухафиза Београда, мога везира Али паше — нека би му вишњи бог учинио славу трајном!

■*■) То је онај паша кога у нашим изворима обично зову Ћаја паша и Имшир паша који је 1815 год. као помоћник београдског везира Сулејман паше погинуо на Морави код Чачка.

г ) Очевидно ово је био неки Марашлијин пријатељ усијане главе, па су га протерали на острво Митилену. (Наставиће се).