Opštinske novine
8
Правна хроника:
Але^сандар Давинић, референт Држабног Сабета
ПоставтванБе и разрешавање градсКих органа по нобом Закону о градсћим општипама
Према § 21 зак. о градским општинама градски су органи: градско веће и претседник градске општине. Број градских већника прописан је одредбом § 22 закона. Њихов број према овом пропису зависи од броја становника дотичнога града. Специјално за Београд, као град са преко 100.000 становника, број градских већника износи 72. Овако законом одређен број градских већника може се смањити градским статутом, који одобрава надзорна власт, али највише за једну трећину (§ 22). Претседник и две трећине градских већника бирају се општим, једнаким, непосредним и јавним гласањем, једну трећину градских већника поставља бан а за градове Београд и Панчево Министар унутрашњих послова (§ 23). Претседник се бира заједно са градским већем и ставља се на чело кандидатске листе као кандидат за претседника (§ 80). За претседника је изабран кандидат са најјаче листе док је потпретседник први већник са најјаче листе односно наредни ако се његово место упразни (§ 81). Овај случај није и са претседником јер ако се претседничко место упразни претседника бира градско веће из своје средине. У погледу питања ко може бити градски већник односно претседник општине закон поставља извесне услове које такво лице мора испуњавати (§ 24) и извесне услове који се код таквих лица не смеју стећи јер их искључују за постављање (избор) на овај положај (§ 25). У погледу услова које таква лица морају испуњавати услови су подједнаки како за претседника тако и за градске већнике. И то како за оне који се бирају, тако и за оне који се постављају. То су услови: уживање активног бирачког права, 30 година живота, и најмање пет година становања у дотичном граду, где се тако лице кандидује, (поставља). Овај услов не важи за државне и самоуправне чиновнике.
Код примене ове одредбе поставља се питање: да ли овај услов морају испуњавати и бни претседници и градски већници који су затечени у време ступања закона о градским општинама као такви. Оно што је сумњиво то је да се на њих односе они услови које су морали испуњавати и по ранијим одредбама. Питање се поставља у погледу оних услова које предвиђа само нови закон. Уобичајено је да се таква питања регулишу прелазним наређењима нов-ог закона. У том смислу и одредбом § 152 прелазних наређења новог закона о градским општинама предвиђено је: да за прве изборе по овом закону услови из § 24 не важе за оне који су се на дан ступања овога закона затекли као претседници (начелници) градске општине у којој се бирају за претседнике. Према том пропису дакле, изузетно од § 24 зак. о градским општинама, на првим изборима за градске општине могли би бити бирани односно могли би се кандидовати за претседнике општина и они претседници — начелници које је овај закон затекао на том положају, и то само у општини где су затечени као такви, и ако не уживају активно бирачко право, по закону о бирачким списковима, и ако нису навршили тридесет година живота, и ако нису настањени пет година у граду, и ако су искључени од избора. О условима, пак, који искључују извесно лице да буде претседник општине односно градски већник говори се у § 25 зак. о градским општинама. По том пропису не могу бити претседник односно градски већници: 1) Градски службеници док су у активној служби. Претседник општине поред тога не може бити ни лице које се налази у државној или самоуправној, дакле и у бановинској служби, као ни свештеници. Како у прелазним наређењима, нити којој другој одредби овога закона није учињен никакав изузетак у погледу