Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

= Стр. 611

четврте краве изазвао би му брзо јачи замор који би набрзо прешао у посусталост. За то је уз ранијег намиривача потребан јот један. Ако анализирамо и случај с 4 музне краве добићемо следећи резултат за расход: 4X65.17—[2(3.50) + 3(7+ 14)] =190.68 дин. Пошто коњ и чезе могу и сада сву добивену количину млека носити у Београд. Ово је расход за предвиђених 10 н /о зараде на четвороструко 65.17 динара. Једначина за приход даје: 4 X 11 = 44 X 3.00 = 132.00 дин. Даље: 190.68 — 132.00 = 58.68 дин. Ако се и од овог расхода одбије предвиђена зарада 10%, у износу 23.68 динара, још остаје непокрића у 35.00 дин. То јест штете. Ово је рачун за млекара ван београдског атара. За онога у атару или реону београдском, важи образац: 4 X 65.17 - [2(3.50) + 4(7 + 14)] - 169.68 Даље: 169.68 - (44 X 3.00) = 37.68 На 4 краве 10о/о зараде 24.68 Остаје дуг 14.00 динара То јест штета 14.00 динара. Ако би у оба случаја било наливања 50 °/о воде, млекар ван Београда је у релативној заради 7.32 динара. А с предвиђених 10 °'о зараде у 23.68 динара имао би свега фактичке зараде 31.00 динар. Онај у реону или атару излази са зарадом 52.00 динара. Из овога се види да ни млекарење с 4 краве, ако се жели продавати само чисто и здраво млеко, не може према постојећим рколностима, покрити све учињене трошкове и режију. Напротив. Ако се у млеко долива само 50°/о воде, зарада је и за онога у атару као и за оног ван атара чак и више него солидна. Све ово важи и за сваки број крава већи од 4. Приложена таблица показује сву ту нерентабилност у раду око слатког млека.

Губитци ио крави.

Број крава >«•&' л '

Где је иужа

св = О« РЗ 03 са с-

У атару

3 сх ^ то

>> Оч 03

ван атара

У атару

ван атара

У атару

св Н СХ а СЗ

У атару

Штета у динарима

32.17

11.17

39.84

18.84

47.51

26.51

58.68

37.68

69.85

48.85

По одбићу 10%вараде

26.25

5.25

28.00

7.00

29.75

8.75

35.00

14.00

40.25

19.25

У овакоМ срачунавању користи, крава својим млеком ни близу не исплати све утрошке на њу и режију око ње. Ако се цифре на таблици промотре мало марљивије, запазиће се ово. Ма да је штета између једне краве и пет крава несраамерна, т.ј. није последња пет пута већа од прве, ипак се свака познија при ма колико повећаном броју крава никако не губи, не ишчезава. Непрестанце се јавља, стално постоји. Значи, да је као бталну нм у ком елу* чају не м-ожемо избећи. Из тога следује: што се у рачун узима већи број крава да настаје и све већа штета. То би дало крајњи закључак: да ма колико повећали број крава, добивено млеко од њих никад не покрива рачун расхода. Напротив саветује: безусловно никако не проширивати рад. Новац добијен за млеко једва покрива, или никако и не иСплати чак ни саму исхрану крава. И то, с претпоставком без намиривача. При таквим условима умножавати број крава ради повећања обрта било би журење да се дође што пре погибији. Изнесене анализе млекарења у случајевима од једне до четири краве, најочигледније доказују: да се при овако постављеним претиоставкама у њима, и при садашњим приликама, чисто млеко ни. у к'ом случају не може продавати у Београду за 3.00 динара 1 литар. Три динара су још мала цена. Ето, то је истина коју нам стварност тако несумњиво приказује, да нам не допушта ни једног тренутка ма какве сумње у њу. Поред тога она је у нашем напису, ако не прва мисао којој тежимо а оно рођена сестра тој тежњи. И да она постоји оваква каква је као факт — то желимо нарочито подвући. Ма да је стварност овако неповољна, нама се чини да ствар ипак није сахрањена. Пре би рекли да у овом случају постоје неке јако нејасне, али ипак повезане чињенице. Нама се чини да ваља испитати једну 1зе* лику серију сасвим супротних односа, који стварно постоје и који треба једни друге да допуњују. Ту ваља узети у обзир нека факта с којима крава и њено млеко немају никакве везе, на пр.: човечја радна снага, штала, капитал и др. с једне стране. Према њима стоји крава као фактор без кога се за добијање млека не може, с друге стране. Размера вредности између оваквих допуњујућих односа, рекло би се, да је обрнута, Што год је улагање од стране човекове мање, корист од млека требала би да буде већа. Кад би прилог од стране човекове био раван нули, приход би од млека био највећи. Нама изгледа да је таква повезаност односа овде сасвим тачна. Ту је сва тежина питања у рентабилитету посла. Друго. Вративши се мало уназад и довевши ово у везу с ценом млека, то би значило да је у целом проблему најважније: број и квалитет крава. То канда ваља стално имати пред очима.