Opštinske novine

7*

Судско одељење

927

с полицијским преступницима поступати икако ће их она кажњавати, позната као полицијска уредба, по којој је пун доказ реферат заклетог органа. Доношењем Статута Београдске општине 18-1-1922 године, у његовом члану 1 предвиђено је оснивање Кривичног отсека као део судског одељења, које је дошло на место Општинског суда. По чл. 4 под 2), у погледу његове надлежности речено је: да кривични отсек ислеђује и извиђа кривице по приватним тужбама и рефератима власти, које по постојећим законским прописима спадају унадлежност Суда, да израђује одлуке Суда по овим предметима и кад постану извршне предаје извршном отсеку. Исту надлежност кривичном отсеку предвидео је и Статут општине града Београда, који је доцнијег датума, донет 27-1Х-1929 године. Ступањем на снагу Кривичног законика за Краљ. С.Х.С., 1-1-1930 год., који је кривична дела поделио само на преступе и злочине, покреће се и питање иступа предвиђених у III части Казн. зак,, а које Кривич, зак. није обухватио. Истога дана ступа у живот и Закон о привременом продужењу важности законских прописа о кажњавању иступа, по чијем § 1, док за целу Краљевину не добије обавезну снагу јединствен закон о иступима, остају на снази прописи садашњих општих кривичних закона, затим закона о иступима за подручје Апелационог суда у Новом Саду, као и сви други законски прописи о кривичним делима као иступи (прекршаји, преступци, престопки) уколико ова кривична дела нису обухваћена новим Кривичним законом. Из тога произилази, да је Кривични отсек и даље остао надлежан за све иступе из III части који нису претворени у преступе и као такви пренети у Кривични закон, као и које није узела у поступак местна полицијска власт, односно квартови Управе града Београда. Закон о привременом продужењу иступа предвидео је извесне измене у III части, које су се састојале само у томе, што новчане казне не могу бити мање од 10. ни веће од 500,— дин., и што право на гоњење иступа застарева за 6 месеци а право на извршење казне за годину дана. Тим законом потврђено је, да као поступак око иступа има и даље служити Полицијска уредба. Током времена, Управне власти почеле су са доношењем управног законодавства, свака из своје надлежности, које је у многоме заменило иступе из III части и пренело их у специјалне законе. Данас се слободно може рећи да се III част Казн. зак. готово потпуно угасила, а нарочито обзиром и на овлашћење чл. 67 Закона о унутрашњој управи, по коме су власти опште управе, полицијске иступе пре-

неле у своје наредбе општег значаја или у облику наређења за поједине случаЈеве, који се односе на јавни мир, безбедност, поредак, безбедност саобраћаја и јавни морал. 26-11-1931 године ступио је на снагу Зак. о општем управном поступку, који служи као поступак при доношењу одлука из управног законодавства. У његовом § 173, изрично стоји: да ће до доношења Закона о управном казненом поступку, важити и даље сви досадашњи прописи о томе. Тај поступак још није донет. Министар унутрашњих пословаподнео је Народној скупштини његов законски пројекат, који је Скушитина са извесним изменама и допунама примила и послала Сенату у рад, али по њему Сенат још није дао своју реч. У том поступку предвиђено је како се има предузимати истрага ради проналаска и кажњавања кривца једног учињеног иступног дела. Према томе,, све до његовог доношења и ступања на снагу, Полицијска уредба и даље остаје код општинских власти као поступак за све иступе, без обзира из каквих су закона учињени. Ступањем на снагу Закона о градским општинама 23-1Х-1934 године, за сада јепотпуно предвиђена надлежност Кривичног отсека. Параграф 89 у својим пет тачака, набраја све послове које је држава пренела на Градске општине, у овом случају на Кривични отсек Градског поглаварства у Београду. По томе је отсек надлежан за суђења по иступима учињених из следећих закона: санитетских, ветеринарских, шумских, ловних, риболовних, по закону о чувању пољског имања, по прописима о животним намирницама, грађевинским, по прописима о чистоћи, одржавању путева, мостова, обала, река, потока, канала, бунара, појишта и уопште путних и водних направа. У погледу грађевинских иступа, Кривични отсек доноси само пресуду којом кажњава учиниоца новчаном казном, а одлуку о рушењу бесправно подигнуте грађевине доноси Грађевински одељак при Техничкој дирекцији по општем управном поступку. На изречену пресуду подноси се жалба ресорном Министру. Осуђенику који је незадовољан одлуком другостепене власти, дато је право тужбе Државном савету. Кривични отсек указује и правну помоћ страним општинама или државним управним властима, саслушавајући окривљенике или сведоке по њиховим рефератима, или саопштавајући осуђенику пресуду. Осим своје судске власти, за извесне послове појављује се и као управна власт. Тако, издаје ловне и риболовне дозволе за грађане настањене у Београду, и води ловачки фонд Општине града Београда, који је основан тек пре три године, при Државној хипотекарној банци а који данас има готовине 25.932.50 динара.