Opštinske novine

928

Београдске општинске новине

ИЗВРШНИ ОТСЕК Општински Суд као извршна власт дужан је да по § 13 и 24 Грађ. суд. поступка а у вези чл. 94 став 3 Зак. о општинама, извршује пресуде Општинског суда ,,ех оШсш" у закону предвиђеном року. По чл. 1 Статута Београдске општине од 18-1-1922 год., установљен је и Извршни отсек, коме је стављено у дужност да прима и распоређује све одлуке за извршења, води контролник свих одлука на извршеше, ради на депозитима и о свима новчаним пословима води књиговодство. Како је током времена надлежност Извршног отсека постајала све обимнија, то је обзиром на деликатност и одговорност у његовом послу, 9-11-1929 год., донет од стране Општине београдске Правилник о извршењу судских и административних одлука код Суда општине града Београда, прописан на основу Статута општине Београдске од 18-1-1922 год. По чл. 1 поменутог правилника, извршни је отсек надлежан: 1) да извршује пресуде и решења у која улазе и забране, изречене од стране отсека за грађанске спорове Општинског суда у Београду као и осталих општинских судова у земљи, на основу грађан. зак., закона о грађ. суд. пост. — § 13 и 24, а у вези са чл. 17 Уредбе о убрзању рада и чл. 94 тач. 3. Зак. о општинама; 2) да извршује пресуде и решења изречена од стране Кривичног отсека Општинског суда у Београду и осталих општинских судова по III части Казн. зак., Полицијској уредби и другим специјалним законима, чијим се прописима одређује Суд општине да извиђа и кажњава прекршај иступне природе; 3) да извршује одлуке и наплате административне природе по специјалним законима, које се извршују § 465 грађ. суд. пост. и чл. 32 Зак. о таксама. По § 465 Грађанског судског поступка и чл. 32 Зак. о таксама надлежан је и за ове наплате: 1) општинског приреза; 2) накнаде за израду тротоара испред имања појединих власника, када се израде врше по наредби Општинског суда; 3) свих такса побројаних у тарифном делу Закона о таксама; 4) такса за потрошњу воде по правилнику за везивање новог водовода у Београду; 5) трошарине по уредби о градској трошарини и мерине по Закону у мерини; 6) штете, које наступе у јавним продајама с тога, што купац излицитирану цену не положи одмах или у одређеном му року за купљену ствар или имање, те се продата ствар, односно или имање поново изложи продаји и на поновној продаји добије се мања цена. Разлика у цени сматра се као штета и све таксе продајне и трошкови за 1 и 2 продају; и 7) извршења решења полицијских и других административних власти, ако су извршења специјалним законом, уредбом или правилником стављена у надлежност општинског суда V Београду.

И по Статуту Општине београдске од 27-1Х-1929 године, задржао је исту надлежност. Уз Извршни отсек придодата је и Депозитна благајна Судског одељења, у којој депозитар-благајник рукује и одговара за новац примљен у јкасу Извршног отсека. Доношењем Закона о извршењу и о обезбеђењу, 9 јула 1930 год., као и његове Уредбе донете од стране Министра правде по овлашћењу § 27 став 3 финансијског закона уз буџет за 1937/38 год., покренуто је питање надлежности Општинског суда око извршења својих пресуда које су засноване на грађанском закону. Слободно се може рећи, да по томе питању Закон није довољно јасан, и то онако како би морао бити а нарочито обзиром на чињеницу да таквих пресуда у земљи има веома много. По првом мишљењу, које је Министарство правде упутило 14 марта 1938 године под Бр. 22667 Претседништву Апелационог суда у Београду и Скопљу, произилази, да је извршење пресуда које су донете од стране Оиштинских судова у смислу § 2 тач. 9 Извршног поступка а у вези чл. 2 Уредбе о увођењу Извршног поступка, стављено у надлежности редовним среским судовима, уз ограничење, да извршења која су била у току када је ступио на снагу извршни поступак имају бити окончана од судова и власти дотле надлежних, а извршена по прописима који су тада били у важности. По другом мишљењу Министарства, које је доцнијег датума, 13 маја 1938 године, и које је исто упућено Претседништву Апелационих судова горе наведених, под Бр. 48775, достављено је, да се Закон о обезбеђењу и извршењу, од 9 јула 1930 године, не односи на пресуде Општинских судова, пошто се ни по једном пропису тога Закона не могу пресуде Општинских судова сматрати извршним насловом на основу кога се може дозволити извршење по прописима Закона о обезбеђењу и извршењу, што значи, да су општински судови и даље остали надлежни за извршење својих пресуда. Према томе, и данас је Извршни отсек задржао своју стварну надлежност, која је потпуно обухваћена Правилником од 9-11-1929 год. ОТСЕК ЗА СТАРАТЕЉСТВО Општински Суд по својој надлежности из чл. 97 тач. 9 Зак. о општинама, преузима послове које обавља по Грађанском законику за Краљ. Србију од 11 марта 1844 год., са његовим доцнијим изменама и допунама, Правилима о поступку у неспорним (ванпарничним) делима од 13-ХН-1872 год., са његовим изменама и допунама, као и по Уредби о убрзању рада. Ступањем на снагу Статута Београдске општине од 18-1-1922 год., сви ти послови