Opštinske novine

Судско одељење

929

прелазе у надлежност отсека за старатељство, који се на основу чл. 1 формира као Отсек судског одељења. По чл. 4 под 2) поменутог Статута, он је надлежан да врши све послове који спадају у делокруг општинског суда а по Закону о старатељству и Закону о општинама. Исту надлежност задржао је и по Статуту од 27-1Х-1929 године. Нзегова је дужност, да по сили Закона покреће поступак чим сазна за смрт неког лица настањеног у Београду. Саставља протокол о смрти и врши попис о заоставшитини, ако томе има места у закону, који упућује судији за неспорна дела при Првостепеном суду за град Београд са свом непокретнином, односно новцем и хартијама од вредности, које су нађене приликом пописа код умрлог. Ступањем на снагу Закона о вакпарничном поступку, 1-111-1935 год., иницијатива за поступак Општинске власти налази се код Среског суда за град Београд, и заинтересованих наследника или веровника умрлога. По њиховом тражењу Отсек прикупља податке и саставља смртовницу, и ако има места по § 69 ванпарничног позтупка, врши и попис заоставштине. Све списе по обављеним радњама упућује надлежном Среском суду за град Београд. Ако приликом пописа утврди, да је процена већа од 10.000,— дин., или да умрли има непокретно имање, онда је дужан да дупликат списка пописа пошаље Пореској управи на сагласност у смислу чл. 26 Зак. о таксама. Осим тога, предлаже привремене и сталне стараоце, штитнике и скрбнике малолетним, умоболним и отсутним лицима, као и указује правну помоћ страним Среским судовима било непосредно или преко свог надлежног суда. * * * На челу Општинског суда од 1918 године а доцније Судског одељења, били су кметови-правници, који су руководили пословима и то: г.г. Добр. Митровић, Крста Милетић, Сава Живановић, Слободан Василић, Јеремија Протић, Никола Бесарабић, Боривоје Окановић, д-р Драгић Јоксимовић, Исидор Протић, Јова Јовић и Добривоје Вујић, а од 23-1Х-1934 године, налази се као в. д. директора Одељења г. Боривоје Антоновић. Повећана како стварна тако и местна надлежност, учинила је, да се у Судском одељењу сваким даном посао све више развијао. Прогрес његовог рада најбоље се може видети из следеће статистике: деловодни протокол Одељења завршава се 31-ХН-1919 год. са бр. 7.780; 31-ХН-1924 год. са бр. 43672; 31-ХН1929 год., са бр. 50860; 31-ХП-1934 год., са бр. 71.792 и 31-ХИ-1938 год., са бр. 88586 из чега излази, да је у 1938 години, Судско

одељење примило у рад разних предмета 80860 више, него у првој послератној години 1919. То нам и даје пуно право, да можемо слободно рећи, да је Судско одељење данас једно од главних Дирекција Општине Београдске. СУД ДОБРИХ ЉУДИ Предратни законодавни фактори сматрали су, да је специјалним законским прописима потребно регулисати приватно-правне односе између послодавца и послопримца, који би били ефикаснији него важеће грађанско законодавство. С тога, доношењем Закона о радњама 29 јуна 1910 год., установљен је Суд добрих људи за расправу и поравнање спорова који произилазе између послодаваца и ученика, занатских и трговачких помоћника, службеника или радника, оба пола, који се стално занимају у радњама ради изучавања или уз награду, или раде у локалима власника радње или код своје куће а за рачун овога. Суд је придодат местном Општинском суду, који се стара о његовом издржавању. Па како је местни Суд у Београду, током времена претворен у Судско одељење, то нам налаже, да изнесемо и развитак Суда добрих људи од његовог постанка па све до данас. Закон о радњама само је установио Суд и дао главно обележје, али је зато предвидео, да се имају донети специјални прописи о његовом уређењу, које је право оставио Министру народне привреде. Уредбом од 16-1V1912 год., у потпуности су донети прописи који служе за регулисање спорова између заинтересованих лица, као и који говоре о поступку који важи за Суд. Ти законски прописи за Суд у Београду, готово и данас су у пуној важности, изузев извесних одредаба које је преиначио Закон о радњама за Краљевину Југославију од 5-Х1-1931 год. По Закону о радњама из 1910 године, стварна надлежност Суда предвиђена је за спорове до 200,— дин., изузев за које постоји специјално законодавство. Но и за њих би могао бити надлежан Суд добрих људи, ако то желе сами парничари. Местна надлежност, одређује се према туженом лицу. Ако је тужени послодавац, онда према месту где је седиште његовог предузећа, радње или филијале, а ако је радник, онда према месту његовог обитања. Уредбом је предвиђено осам занимања, па се према томе и Суд састојао од 16 чланова, и исто толико заменика, односно од по једног судије као претставника послодавца и једног као претставника радника, Судије се бирале на две године, и то куглицама — тајним гласањем, по бирачким списковима којих је било три, за послодавце, трговце и њихово помоћно особље, за индустријалце и њихово помоћно особље као и за занатлије. Спискове је састављао Општински