Opštinske novine
10
Дирекција трамваја и освет љења
949
пропала. За време вожње кола су се љуљала, а прелаз преко штосова изазивао је мучно труцкање. Вожња је била спора и несигурна. Стога је тадашња Управа, а доцније ДирекциЈа трамваја и осветљења предузела енергичну акцију око обнављања доњег и горњег строја и, проширења трамвајске мреже, која би одговарала потребама модерне и напредне вароши. 1924 године основано је у Управи одељење за грађење и одржавање трамвајских пруга, које се доцније претворило у садашњи грађевински отсек Саобраћајне службе. Исте године почело је са грађењем три нове пруге: Позориште-Кланица, Славија-Вождовац и Макензијева-Приштинска. Истовремено радило се на продужењу пруге бр. 6 од Старог до Новог Ђерма и на изградњи другог колосека Топчидерске пруге, која је том приликом продужена чак до Кошутњака. Период од 1927 до 1932 године био је најпродуктивнији. Тада је било набављено 50 килом. нових трамвајских шина, велика коли-
Најзад у последњем периоду до 1938 г. изграђена је пруга Београд-Земун, пруга бр. 9 продужена је од Кланице до Насеља Кнеза Павла и израђен је крак у ул. Адмирала Пикоа до Новог Гробља пруга бр. 9а. У овоме периоду посвећено је много пажње побољшању и усавршавању већ постојеће мреже. Данас, као резултат огромног труда и уложених напора, имамо потпуно обновљену и знатно проширену трамвајску мрежу од 12 линија и неколико локала са укупном грађевинском дужином од 80,7 км. Како се види прираст дужине пруга износи 59 км, т.ј. око270°/о. Ако се узме у обзир да није остао ни један метар пруге затечене од Белгијанаца, можемо рећи да је за 20 година од 1919—1939 године саграђено скоро 81 км новог колосека. Пруга је израђена од потпуно нових шина европског типа, набављених из Немачке и Чешке, а које одговарају тежини модерних кола и интензитету саобраћаја у Београду. На помоћним пругама и у депоима задржана је незнатна количина шина старијег типа.
Грађабинска (јужина грамђајских пруга у Ваограду у киламатрима
чина скретница и крстова и извршена је генерална обнова доњег строја свих постојећих трамвајских пруга. Неке су биле истовремено продужене и реконструисане, као што су линије бр. 1, 6, 7, 9 и 10. У истом размаку времена саграђене су: веома важна кружна пруга бр. 2 (Сава-Душанова), пруга бр. 5 (ТеразијеСава), пруга бр. 12 (Сењак-Дедиње) и пруга бр. 13а (Господарска механа—Чукарица).
У циљу постизавања сигурније и еластичније вожње предузето је заваривање саставака алумино-термитским и електричним путем. Овај начин показао се као врло практичан и потпуно је истиснуо предратно везивање штосова помоћу подвезица. До сада је заварено у Београду преко 8.000 саставака. Стара дотрајала подлога замењена је свуда са новом, која је израђена у четири типа: