Opštinske novine

10*

Дирекција трамваја и осветљења

951

иоси преко 5,5 км (односно 11 км колосека). Београдска трамвајска мрежа располаже сада са 5 депоа за гаражирање трамваја и помоћним пругама у њима, у дужини преко 5 км. Треба још поменути неколико врло интересантних трамвајских раскршћа које дозвољавају међусобно везу више пруга, као што су раскрснице код „Српског Краља" и код „Жагубице" и пруга на трговима код „Споменика" и „Славије". У пругу је убачено 153.550 м шина различитих профила, 210 комада скретница и 24 комада крста, што претставља тежину око 9.075 вагона гвожђа. Вредност трамвајске мреже у Београду износи око 50,000.000 динара. И поред релативно малог броја вагона, трамвајски саобраћај у Београду је веома жив, нарочито на деоницама преко којих пролазе више трамвајских линија. Најоптерећенији је део на прузи бр. 1 у центру града: од „Коларца" до „Москве", где преко сваког метра пруге пролази дневно терет од 20.700 тона (просечно). Природно је да овако велико оптерећење изазива кварове и захтева брижљиво одржавање пруге. За ту сврху постоји стална партија пружних ковача, која обилази и оправља скретнице и крстове, затим шест пружних партија које раде на одржавању колосека и калдрме око њега, и партија „швајсера" за заваривање саставака. Ноћу, када варош спава, специјалне партије раде на заваривању на набацивању оједених шина у кривинама и скретницама, а понекад измењају се поједине шине и читаве деонице пруге које изјутра код изласка вагона из депоа морају бити у исправном стању. У ковачници грађевинског отсека створена је читава мала индустрија трамвајских крстова, које су раније биле поручиване по скупе паре у иностранству. IV ГРАЂЕВИНЕ Број зграда наслеђених 1919 године од Белгијанаца није био велики: то су једна мала приземна зграда са фасадом од цигле, у којој је била смештена Управа и секретаријат; друга је још мања за техничко особље; зграда на спрат за благајну и ликвидатуру трамвајских карата, машинска дворана и два депоа, од којих „Горњи депо" у улици Краља Александра није функционисао. После рата обим послова Управе трамваја и осветљења јако се повећао па је истовремено порастао и број особља. Старе просторије постале су тескобне. На жалост питање просторија и канцеларија није било решено радикално, него је у разна времена саграђено неколико мањих зграда, у које су се уселили различити отсеци и одељења. У Скендер Беговој улици сазидана је нова приземна

зграда са високим сутереном за потребе Отсека претплате, у улици Књегиње Љубице зграда на спрат у коју се уселила Саобраћајна служба са два своја отсека; стара зграда прекопута, била је из основа преправљена и дозидана: у њу су смештене: Машинска служба, Персонални отсек, Амбуланта и Благајне саобраћајних прихода. У дворишту код старог депоа саграђен је велики бетонски магацин у површини 780 м 2 , затим модерна ауторадионица са гвозденим кровом, која заузима простор 1.081 м 2 и нова ковачница. Стари депо је реновиран, предратне радионице цреправљене и модернизоване и изграђен је читав низ канала за преглед и штеловање вашна. После рата Дирекција је добила за своје потребе велики комплекс земљишта ограничен улицама Стевана Високог, Капетан Мишином и Дунавском. Ту је створена читава мала варош помоћних зграда и радионица Дирекције. Код улаза из улице Стевана Високог налазе се три дрвена депоа дужине 80 метара са 14 колосека, каналима и потребном водоводном и канализационом мрежом. Иза њих у у облику слова ,,П' две бондручне зграде дужине по 50 метара у које су смештене многобројне светле радионице, а у средини је велика и модерна ливница са гвозденим кровом распона 23,40 метара, која заузима површину од 1.369 м 2 . Иза њих једна већа бондручна зграда 80 метара дужине у којој се налазе столарска радионица, ковачница Грађевинског отсека и Мушка занатска школа Дирекције. Сем тога за потребе школе саграђена је засебна мања зграда за учионице. У дубини дуж целог фронта Дунавске улице постављена је велика надстрешница за смештај материјала. На бившем имању „Пионир" у близини Новог Гробља саграђен је велики комплекс гаража и коњушница Возног парка Београдске општине, које је пројектовао и градио Архитектонски отсек Општине, а сада одржава Грађевински отсек Дирекције. Затим су саграђене конверторске станице у Топчидеру код „Доброг Поља", у Земуну, и велика подземна потстаница у скверу између „Москве" и „Балкана". Подигнуте су многобројне трансформаторске кућице, распоређене по свима крајевима Београда, а падају у очи својим црвеним стрелицама и натписом „ОПАСН0 ПО ЖИВОТ". Таквих кућица од цигле или армираног бетона имамо сада 81 комад. За исту сврху служе и подземне кабине у које се смештају трансформатори, тамо, где је из неких разлога незгодно подићи надземну кабину. Таквих кабина имамо до сада преко 50 комада. Мало ко од шетача корзоа зна, да испод Кнез Михаилове улице пролази велики кабловски канал, којим човек може да прође комотно и не сагињући се, и то од Електричне централе до кафане „Албанија". Канал има висину 1,9 м а дугачак је преко 1.000 метара;