Opštinske novine

\

Београдске општинске новине

780 Пошто је отпевана Химна, изашао је један малишан па је нешто деклемовао, а затим се опет певало „у Ранама". Ја прођох баш поред саме гомилице кад су деца тихо певала: Да се цело српство скоро уједини. Нико, ко не зна шта је робоваше, не може осетити бол и величину овога тренутка. Ја сам кроз њихов звучни смех и песму ипак осетила бол и тугу малога робља, које нема више своје домовине, па ни школе ни прославе. Као да су се кроз речи: „Да се све српство скоро уједини", молили благоме Богу за Слободу, која ће им донети све изгубљено. Зна^да иева Мира, ученица петога разреда основне школе, повела је у Кошутњак на излет и своју трогодишњу сестрицу. Лепо, умиљато девојче, лако је придобило за се сву децу па и њине „господичне". Клања се, брбља, прича о свему и одговара гласно на сва питања. Чак је и декламовала. Једна од гаепођица упита је: „А знадеш ли ти и пјеваткг, што?" — „Знам" одговори мала брбљуша. „Но, а што знаш? Хајде нам пјевај, брзо, што лијепо". И привуче дете к себи. Она махну ручицом по челу као да је хтела подићи косу с очију, па отпоче умиљатим гласићем: „Купи Флања котлове „Да оплави топове „Ал му неце то помоци „Петал це му доци . . . Салај! „А што она то пјева?" повикаше госпођице у глас. Ма, што то она говори за Бога милога? Сирота Мира уздрхтала од страха и једа, па очајним гласом рече: „То није лепа песма, господична. И мама је тукла што то пева, јер је то, знате, научила од мангупчића са улице". „Но, то ништ не ваља, хајд' друго што" рече учитељица. Дете поћута мало а затим отпоче звонким гласом: ,,Сини муњо да видим улале „Да повежем Швабе и Мађале ... „Но, лијепо певате и ви и ваши мангупчићи, рече госпођица П., очевидно изгубивши вољу да чује још коју песму коју Српчићи сада певају, па љутито рече: „Узми то дијете, па оди отале!" Шта је Вита видео Кад се мали Вита данас вратио из шетње, он сав задуван улете мајци у собу и још с врата викну: „Мамице, мамице да знаш само, шта сам данас видео". — „Шта сине?" пита мати, смешећи се, а Вита продужује: „Видео

сам пуно сељака и сељанки па иду сами. Јесте, мамице, бога ми, не тера их стражар, иду лепо сами и разговарају... Није ни чудо. Дете је већ навикло да иза свака два-три сељака види стражара с бајонетом. Неће да се иричести Учитељица у основној школи говорила је деци, да треба да посте, да би се могли причестити. Још је казала да се свака мора без поговора измирити, ако је с ким у завади. „Ако кога мрзиш у души, не смеш прићи светој цркви". | | Деца слушају мудре савете своје учитељице, кад наједном устаде Живко па озбиљно и одважно рече: „Ја се, молим, госпођице, не могу причестити". „А то не смије бити; биће строго 'Кажњен ко се наредби противи. Сједи, ти се мораш причестити", рече госпођица. „Ја постим госпођице, али се нећу никако причестити". „Но, зар се смије то рећи? Ох, ти зло ј чести деране, реци ми бар зашто, да знадем твоје зло срце?" „Ви сте казали, госпођице, да треба да се сви измиримо и да се не смемо причестити ако кога мрзимо. Ја мрвим рат и сваког непријатељског војника. Они су ми у Прокупљд два ујака обесили, оца убили а брата мало старијег од мене интернирали". Госпођица погну мало главу за тим плахо рече: „Сједи, и чини што ти је драго". Лута це болба да буде ... Мали Миле, дете од пет година, купи трамвајске карте поред пруге, слаже их једну на другу и пева: „Пледај се, пледај, Стојане... Лута це болба да буде... Редар Босанац, католик, стао и посматра дете шта ради, па кад чу речи: „Лута це болба да буде", он упита једног дечка: „Је л', море, а шта тај дјечаћић пјзва? „То је, чико, четничка песма; она се пре много певала кад је био Турски и Бугарски рат". Миле опет понавља своју песмицу, а редар, пошто га отера кући, рече: „Е, вала и да оће, па да се торњам одавде, ђе ти и дјеца балава умеју пркосит' ка да и' је Перо све жутијем дукатом платио''. Уме увређено дете и да се свети Стоји се у ред за американску сланину. Недогледан ред само се заталаса кад се примакне вратима. Швабице и Мађарице имају првенство. Кокетирају са редаром и узгред