Opštinske novine, Dec 01, 1939, page 57

Отамбмна изнад свега... Поводом прославе двадесетпетогодишњице ватреног кршгења Скопског ђачког батаљона из 1914 год.

Св. Сава први намењује будућност народа омладини. Он се први посвећује њеноме васпитању и формирању здравог народног расног духа код ње. Генерација генерацију формира. Културни и нормални ниво српскога народа диже се и јача, а са њиме и појам о држави, и народу, о њиховој слободи и независности. Љубав према родној груди и свему што је народно и што из њега извире, исто тако развијају се и изграђују. Кроз мало векова, сви ови појмови и осећања народа изградили су се у праве тврђаве. Високи морал ондашњих и потоњих генерација народних повезали су и цементирали све ово у тако чврсту и хомогену целину, да је ни робовање свирепоме угњетачу није могло разградити и порушити. Само овако високи национални и морални одгој омладине наше, вршен с оца на сина, предаван, уз цричу, несму и гусле, с колена на колено, могли су одолети, кроз пет стотина година, оним дивљим, зверским азијатским насртајима освајача на све што је било српско и народно. Одмах иза Косова изграђује се онај невидљиви али тако силан и моћан косовски морал, национални понос и национални дух — култ народнога, несавитљив и стихијски снажан и несавладив који чине да је наш народ, баш тада, у данима ужасне народне несреће и катастрофе, и јачи и виши, иего што је био у данима среће, сјаја, снаге и величине. Да наши преци нису овако одгајивали своју младеж давно би, свакако, име народа српскога ишчезло из историје и одавна би се говорило: „Беше једном народ српски". Да би парадокс био већи, баш тај косовски морал и култ народнога и нале варницу почетком 19 века код шаке наших неписмених родољуба и улива им смелост да се, голим рукама, хватају у коштац са огромном Осмаклијском царевином и да, кроз године, сако својим моралом и родољубљем, а из осећања достојанства човека, гоњени и ношени сако љубављу према завичају и слободи, а потстицани славном прошлошћу и мишљу да је Домовина изнад свега, па и изнад њихових живота, извојују онако славно'и беспримерно у историји човечанства и своју слободу и своју самосталност. Од четрдесгтих година прошлога века, захваљујући омладини, задахнуту националним и културним идеалима, наш народ се буди и гигантским корацима иде ка културном и социјалном напретку. Књижевност, наука и

остале уметности почињу да бујају и хитају да надокнаде пропуштено време. Пред догађаје од 1848 године у омладики нашој се јавља јак и бујан, родољубиви покрет: „Панславистички и великосрпски у политичком, а романтично националан у књижевном погледу."* После десет година реакције, омладикски се покрет наставља, али са много већим полегом и замајном снагом. Захваљујући њему настаје у нашем јавном животу велики прзокрет. Прву реч почиње да води омладина. Покрету прилазе сви напреднији елементи из народа. Омладина ,,све више постаје општа српска национално културна .организација" и захвата ,,све слојеве и све крајеве нашега народа". Она нарочиту пажњу поклаља народним покретима и борбама за ослобођење и уједињење. „То јој је био главни циљ за чије је извршење уносила много верз, наде и полета". Иако се ове њене наде, планови и програми нису остварили, покрет има свој огрмони значај и високу моралну вредност: он је уздрмао масе, пробудио свест, цео један народ загрејао идеалом. Он ствара прву политичку странку која пропагира кационалне идеје, прихвата Вукову реформу правописа и језика и ствара плодну и привлачну књижевност. Седамдесетих година покрет омладикски јача и развија се, али, под утицајем Светозара Марковића, мења карактер — од рома:: ■ •гизма у књижевности се прелази у реалигам, у политици од либерализма — у радикализам. Омладина, нарочито по добивању Универзитета у Ееограду, водећи увек рачуна о своко достојанству, позиву и улози, угледајући се у свему на претке, успева да постаке моћан духозни и националистички фактор. Највећи рад и подстрек за рад долазио је од ње. Највише националне осетљивости, самопрегоревања и пожртвовања било је код ње. Била је увек спремна да падне у одбраку својих националних идеала, што је, нештедице, и учинила када је то било потребко. Почетак двадесетога века наговештавао је тешка искушења за омладину, али и врхунац њене славе и службе народу своке. Од времена Царинскога рата са АустроУгарском и четничке акције у Јужној Србити и, нарочито, од 1908 године, од доба бурних

* Цитати су од Ј. Скерлића.