Opštinske novine

Отамбмна изнад свега... Поводом прославе двадесетпетогодишњице ватреног кршгења Скопског ђачког батаљона из 1914 год.

Св. Сава први намењује будућност народа омладини. Он се први посвећује њеноме васпитању и формирању здравог народног расног духа код ње. Генерација генерацију формира. Културни и нормални ниво српскога народа диже се и јача, а са њиме и појам о држави, и народу, о њиховој слободи и независности. Љубав према родној груди и свему што је народно и што из њега извире, исто тако развијају се и изграђују. Кроз мало векова, сви ови појмови и осећања народа изградили су се у праве тврђаве. Високи морал ондашњих и потоњих генерација народних повезали су и цементирали све ово у тако чврсту и хомогену целину, да је ни робовање свирепоме угњетачу није могло разградити и порушити. Само овако високи национални и морални одгој омладине наше, вршен с оца на сина, предаван, уз цричу, несму и гусле, с колена на колено, могли су одолети, кроз пет стотина година, оним дивљим, зверским азијатским насртајима освајача на све што је било српско и народно. Одмах иза Косова изграђује се онај невидљиви али тако силан и моћан косовски морал, национални понос и национални дух — култ народнога, несавитљив и стихијски снажан и несавладив који чине да је наш народ, баш тада, у данима ужасне народне несреће и катастрофе, и јачи и виши, иего што је био у данима среће, сјаја, снаге и величине. Да наши преци нису овако одгајивали своју младеж давно би, свакако, име народа српскога ишчезло из историје и одавна би се говорило: „Беше једном народ српски". Да би парадокс био већи, баш тај косовски морал и култ народнога и нале варницу почетком 19 века код шаке наших неписмених родољуба и улива им смелост да се, голим рукама, хватају у коштац са огромном Осмаклијском царевином и да, кроз године, сако својим моралом и родољубљем, а из осећања достојанства човека, гоњени и ношени сако љубављу према завичају и слободи, а потстицани славном прошлошћу и мишљу да је Домовина изнад свега, па и изнад њихових живота, извојују онако славно'и беспримерно у историји човечанства и своју слободу и своју самосталност. Од четрдесгтих година прошлога века, захваљујући омладини, задахнуту националним и културним идеалима, наш народ се буди и гигантским корацима иде ка културном и социјалном напретку. Књижевност, наука и

остале уметности почињу да бујају и хитају да надокнаде пропуштено време. Пред догађаје од 1848 године у омладики нашој се јавља јак и бујан, родољубиви покрет: „Панславистички и великосрпски у политичком, а романтично националан у књижевном погледу."* После десет година реакције, омладикски се покрет наставља, али са много већим полегом и замајном снагом. Захваљујући њему настаје у нашем јавном животу велики прзокрет. Прву реч почиње да води омладина. Покрету прилазе сви напреднији елементи из народа. Омладина ,,све више постаје општа српска национално културна .организација" и захвата ,,све слојеве и све крајеве нашега народа". Она нарочиту пажњу поклаља народним покретима и борбама за ослобођење и уједињење. „То јој је био главни циљ за чије је извршење уносила много верз, наде и полета". Иако се ове њене наде, планови и програми нису остварили, покрет има свој огрмони значај и високу моралну вредност: он је уздрмао масе, пробудио свест, цео један народ загрејао идеалом. Он ствара прву политичку странку која пропагира кационалне идеје, прихвата Вукову реформу правописа и језика и ствара плодну и привлачну књижевност. Седамдесетих година покрет омладикски јача и развија се, али, под утицајем Светозара Марковића, мења карактер — од рома:: ■ •гизма у књижевности се прелази у реалигам, у политици од либерализма — у радикализам. Омладина, нарочито по добивању Универзитета у Ееограду, водећи увек рачуна о своко достојанству, позиву и улози, угледајући се у свему на претке, успева да постаке моћан духозни и националистички фактор. Највећи рад и подстрек за рад долазио је од ње. Највише националне осетљивости, самопрегоревања и пожртвовања било је код ње. Била је увек спремна да падне у одбраку својих националних идеала, што је, нештедице, и учинила када је то било потребко. Почетак двадесетога века наговештавао је тешка искушења за омладину, али и врхунац њене славе и службе народу своке. Од времена Царинскога рата са АустроУгарском и четничке акције у Јужној Србити и, нарочито, од 1908 године, од доба бурних

* Цитати су од Ј. Скерлића.