Opštinske novine

Питање повећања количине воде у београдском водоводу

За проблем снабдевања Београда водом показују интерес у последње време и шири кругови грађана престонице. Разлог овом интересовању пре свега је чињеница да водовод од пре извесног времена често није био у могућности да врши уредно снабдевање Београда водом. Не улазећи у расматрање узрока овој чињеници, јер се они у једном кратком чланку не могу детаљно изложити, зауставићемо се само на питању, одакле би могао Београд добити још потребне количине воде. О овом питању решавано је деценијама, и баш та чињеница што оно и до сада још није добило коначно и одређено решење доказује да је оно скопчано са великим тешкоћама. У чему су те тешкоће, покушаћемо у даљем излагању укратко да објаснимо, али треба нарочито нагласити да се то решење мора наћи што пре, још сада, јер оно даље одлагање не трпи. За Београд се морају наћи нови терени, нови извори, погодни за каптирање довољне количине воде доброг квалитета. Без тога се не може замислити планско изграђивање вароши, а могу се доживети велика и фатална изненађења. И најпримитивнија насеља могу опстати сам!о тамо, где има воде; у толико пре треба поставити на прво место питање воде, кад је реч о граду са потребама савременог културног живота. Количине воде, које су потребне становништву, рапидно расту са прираштајем становништва, са повишен>ем општег стандарда живота, са побољшањем станбених прилика, са модернизацијом градских уређења, тако да се не може са сигурношћу предвидети колика ће количина воде бити потребна ни после две-три деценије, а камо ли у мало даљој будућности. Разумљиво ја с тога да се свака, ма и скромна могућност добијања извеене количине воде у практично достижној и економски рационалној даљини не сме занемарити, а одговарајући каптажни терени осигурати и сачувати за евентуално искоришћавање; наравно под претпоставком да се та вода може познатим применљивим методама прерадити у исправну и употребљиву воду. Нажалост, околина Београда нема на претек таквих терена, те о сваком од њих потребно је водити строго рачуна. Често се говори о двема рекама, на којима лежи Београд, и изражава чуђење, зашто се та сретна околност не искоришћава. Истина је да се речна вода може релативно лако каптирати и то у произвољној количини.

Али треба знати да ова вода има толико негативних особина, да се на њеном искоришћавању не може базирати проблем снабдевања једне модерне вароши. Врло велике промене у температури те воде, која се мења од 0° зими и до 26° лети, чине је мало погодном како за пиће тако и за друге кућевне потребе. У просторијама, у којима се зими мање или уопште не ложи и где су цеви постављене у спољним зидовима, вода се зими смрзава и долази до пуцања цеви и других штета. Лети се опет узалуд просипа вода у очекивању да поцури хладнија; али хладнија вода не може да поцури кад је сва вода топла. Речна вода није ни бистра ни стерилна, те се мора претходно пречишћавати таложењем, филтрисањем и применом разних хемикалија. У самој компликованости процеса тог пречишћавања лежи извесан моменат несигурности, који, и поред најстрожије контроле, ипак не искључује могућност разних незгода па и тежих последица. Уз све то долази и штетан утицај поменутих великих промена температуре воде на стање уличне водоводне мреже, где се услед дилатације цеви често дешава квар на спојевима. Благовремена констатација тих кварова је међутим веома отежана, нарочито тамо где већ постоји модерна калдрма. Има тешкоћа и код пречишћавања речне воде за време замућивања реке, а такође и код ниских температура воде. Каптирање речне воде може се вршити само узводно од варошких насеља, а обале изнад те каптаже морају бити на доста великој даљини осигуране против загађивања, што све такође отежава рад са речном водоМ. С обзиром на све ово, речна вода може бити употребљавана само у релативно мањим количинама, поглавито за допуњавање ванредних потреба за време велике потрошње воде. Много се говори и о томе, како би се у Београд могла довести нека изворска вода, јер се сматра да таква има највише особина добре воде. Али за Београд у том погледу нема повољних прилика. Истраживањима, која су вршена у ближој и даљој околини Београда, нађени су већи извори у близини Ваљева и у сливу Рибнице и Лшга. Извори код Ваљева дају воду која није бистра, која се после киша брзо замути и чија температура показује да се вода креће у малим дубинама и кроз веће пукотине и шупљине, те се не филтрише у довољној мери и нема ништа од