Opštinske novine

Пове^ање количине воде у Београдском водоводу

541

оних особина које се очекују од добрих изворских вода. Извори у сливу Рибнице и Љига знатно су бољи по квалитету воде, али не могу дати количину која би учинила целисходним каптирање и довођење те воде у Београд на даљину од око 125 километара. Ови извори могу дати евентуално око 28.000 до 30.000 м 3 воде на дан, али би ова количина износила свега око 12% од укупне потребне количине за Београд. Искоришћавање ових извора, поред вв' ликих трошкова око добре каптаже истих и довођења воде из велике даљине, тражи сем тога и замашна средства за одржавање извесног режима у подручју слива, са кога се ти извори хране. Наиме, потребно је на целом том подручју сачувати шуму, не дозволити да се она сече, а сем тога спречавати и насељавање. Али, с обзиром на то да се свака могућност добијања добре воде мора узети у расматрање, потребно би било да се и овде спроведу детаљнија испитивања ових извора и да ое утврди степен целисходности њиховог искоришћавања. Подземна вода може се добити у околини Београда у доста великим количинама. Главни терени за искоришћавање те воде су следећи: макишка равница, из које београдски водовод већ 50 година црпе своју воду; равница на левој обали Саве преко пута Макиша и Панчевачки Рит на левој обали Дунава. Подземна вода из ових терена има две веома драгоцене особине: прва — што је њена температура стална и за употребу погодна, а друта — што је она стерилна. Али, да би се очувала њена стерилност, потребно је на целом подручју, на које се простире депресијона површина подземне воде, или, друтим речима, са кога се скупља та вода, у великој мери ограничити могућности и начине искоришћавања терена, како ое не би вода загађивала или инфицирала. Ова чињеница преставља један тежак услов за изградњу каптажних инсталација у непосредној околини престонице, јер је ту земљиште скупо, те се тежи томе да се оно што рентабилније искористи. Са ширењем вароши ови би терени неминовно дошли у границе реона са више или мање интензивним; изграђивањем, те би морали бити жртвовани за сврхе које су у опреци са интересима водовода. Да се овакво упорно освајање терена у околини вароши скоро никаквим средствима не да спречити доказ је насеље у макишкој равници, где се оно налази у релативно блиском отстојању од инсталација водовода. Увек ће постојати опасност да се нађу разлози да приградски терени буду употребљени у друге сврхе, а не за добивање воде. Јер треба имати на уму да су површине потребне за каптирање под-

земне воде веома знатне и износе по десетину и више квадратних километара. Подземна вода, која се може добити из горепоменутих терена у околини Београда, има и своје недостатке, који и према тој води налажу извесну резервисаност. Ова вода садржи већу количину гвожђа, од кога се мора претходно ослободити помоћу доста компликованих и скупих уређаја. Сем тога је тврдоћа те воде доста велика, што се опажа на судовима при кувању и што је свакој домаћици код нас добро познато. Београдски водовод искоришћава и прерађује воду двојаког порекла: подземну из Макиша и речну из Саве, каптирану пет километара више чукаричког предграђа. Мешањем пречишћене воде у великој мери се смањују горепоменуте мане како подземне тако и речне воде, као на пример: велике разлике у температури речне воде ублажују се услед мешања са подземном водом, чија је температура стална; велика пак тврдоћа подземне воде смањује се тим 1 мешањем, пошто је речна вода много мекша. Овакво узајамно поправљање извесних негативних особина подземне и речне воде може се много боље постићи ако се изабере један погодан начин каптирања воде, који ће омогућити поменуто мешање још у подземљу. Суштина тог начина каптирања воде се састоји у томе што се каптажне инсталације — бунари постављају у близини речне обале, али тако да се вода из њих црпе са веће дубине. Погодним смештањем тих бунара може се добити жељени однос у количини подземне и речне воде, те тако постићи да се промене температуре сведу на мању меру а да тврдоћа буде умеренија. Ако је каптажа правилно извршена, биће ова мешана вода и стерилна. Наравно, да се размештање ових бунара на појединим појасима обале, као и њиховс отстојање од корита реке, мора извршити на основу претходних детаљних студија, које захтевају извесна средства и време, али су ипак неизбежне. На бази оваквог начина добијања воде изградила је свој водовод и престоница Мађарске — Будимпешта — са својих 1,130.000 становника. Тамо се вода добија из многобројних група бунара, постављених дуж саме дунавске обале и на дунавским отоцима. Један део тих бунара налази се у границама данашњег градског насеља, али је већина њих изграђена дуж Дунава узводно од тог насеља. Из група бунара који се налазе на отоцима вода се претаче на обалу кроз проходне тунеле, изграђене у дну дунавског корита у терциарној уми; дужина једног тунела износи 600 мет., другог — 565 мет .ј кружни пресек истих има пречник од 2,80 мет. Вода која се добија из поменутих бунара потпуно је бистра и у бактериолошком погледу исправна. Разлика у температури воде