Opštinske novine

Опсада и пад Београда 1521 године

73

и напунише их барутом и упалише их. Земља ое потресла, пољуљала и као оно под Содомом отворила се под Турцима, од којих многи одлетише у вис к небу а многи пропадоше у дубину. Снађе их велика погибао; земља се отворила и прогутала је њихове шаторе заједно са људима... А Турци, који беху свуд унаоколо, због грмљавине и тутњаве разбегоше се бојећи се да и њих не прогута земља. Тога дана су имали Турци велике губитке; више од 10.000 ратника погибе тога дана... Хришћани су то тако измислили на пропаст Турака, али Бог је то ипак окренуо на добро, јер су тиме они (Хришћани) остали без барута". 20 ) Султанов дневник не говори о таквој некој катастрофи, али је у њему забележено да су браниоци чинили испаде из тврђаве. 23 јула, као што је наведено у султановом дневнику, велики везир извештава Султана да су браниоци испали из Београда ради уништења турских батерија, али су са великим губитцима одбијени. 21 ) Тај се догађај могао десити 22 јула. Да су браниоци више пута чинили испаде из Београда против непријатеља, потврђују то, сем горњих, још и неки угарски извори. Ти су испади чињени поглавито против опсадних батерија; многи топови беху уништени; при једном испаду одвучен је у Београд један велик опсадни топ, кога су морали да вуку 30 коња; често пута беше побијена читава послуга око топова. Каткад су браниоци кидисали и на непријатељски логор. Ти су се испади увек завршили повлачењем назад, па понекад и са ратним трофејима; свега је 19 застава отето од Турака. 22 ) Ови успеси подизаху морал и самопоуздање код браниоца, а у Турке уливаху страх. Мало по мало па велики везир долази до уверења^ да он са снагом,-којом располаже неће бити у стању да заузме Београд; крајем јула — дакле после испада посаде, о ком је известио и султана обуставио је јурише и ограничио ое само на бомбардовање тврђаве; но и то беше блаже него пређе. Услед тога браниоци мишљаху да ће Турци, заморени и убеђени у немогућност да освоје град, обуставити опсаду. 23 ) То се није десило. За браниоце Београда тек сада наступише дани искушења. Султан, извештен о испадима посаде, с разлогом је могао веровати да се у Београду налази знатно већа иосада, услед чега увиђа да је корпус великог везира недовољан да изврши свој задатак, те је неопходно потребно да се везиру пошље помоћ. С друге стране пак 20 ) Ма&у. Тбг(;. Таг. 1880 еоЈ. 120 1. Историја Турске од критск. рабинера КарзаН ЕНјаћи — писана 1523 год. 21 ) Султанов дневник код Наттег-а. 22 ) Магјпо 8апи1о 223. М. Т. Еш1. 1гбк II 16—28 (Уегаисг^ез). 23 ) Тиђего 373.

султан је тачно знао да моментано не треба страховати од ослободилачке угарске војске. Крајем јула на доњем Дунаву не беше ни трага угарској војсци, штавише тада ни другде не беше веће угарске војске на окупу. Сулејман дакле јула месеца није имао с ким да дели мегдан у Срему, а у то доба одбранбено стање Угарске беше такво да је султан одмах после пада Шапца кренуо својом силом у унутрашњост Угарске — без икакве тешкоће могао би да заузме и Будим. О таквој беспримерној неспреми, на срећу Угарске, Сулејман истина појма није имао, но то је знао да опсада Београда, бар једно време, може несметано тећи. При оваквим околностима Сулејман је најзад прихватио ратни план свога великог везира и издаје наређење да целокупна војска крене ка Београду. Турска убојна сила повлачила се и левом и десном обалом Саве ка Београду. Сам султан је 29 јула бродом напустио шабачко пристаниште. Главна колона турске војске маршовала је левом а мања десном обалом реке. 30 јула приспео је султан у Купиново, у град уд. деспотице Јелене Јакшић-Бранковић, а 31 јула, сред најодушевљенијег клицања целокупне војске, допловио је под Београд. 24 ) Својим присуством улио је храброст и наду у деоетковане, изнурене и клонуле трупе великог везира. Следећег дана одржао је султан смотру над војском. Расмотрио је, београдски војни логор и заузету земунску тврђаву и дао је инструкције у погледу распореда опсадне војске. По том распореду копнену страну од Саве до Дунава посела су два корпуса и то тако да је лево крило сачињавао корпус Мустафа-паше а десно крило корпус великог везира. За операциону зону првом корпусу одређени беху јужни и савски делови, а другом корпусу пак источни и дунавски делови вароши; граница између два корпуса била је београдска греда, која се повлачи ка Сави и Дунаву. И једном и другом корпусу беху додељени многи јаничарски одреди. Ахмед-паша пак са трећим (румелиским корпусом) логоровао је крај Земуна; ту беше и главни војни стан; но султан је скоро сваког дана посећивао београдски логор и приликом јуришања увек је био присутан, а кадшто и онда кад су ратне операцијз мировале. Праћен свитом источњачког сјаја долазио је понекад чак близу града, горећи од жеље да једном заузме то орловско гнездо. 25 ) Од савремених угарских писаца више њих бележе да су два српска бегунца открили султану слабост бедема на савској страни и наговорише га да, ако жели успети, са савске стране напада. 26 ) Но кад се узм:е ; у обзир да је у турском логору могло бити више људи који 24 ) Султанов дневник код Наттег-а III. 623. 25 ) То често спомиње султанов дневник. 26 ) ТиНего 373. 1б1уап№ 60. ВгиШз II 99. (М. Т. Ет1. 1г6к XIII).