Osnovi fiziologije

96 РАВМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

Ферменти су колоидна тела. Као колоиди они не дифундују кроз мембране или то чине врло споро, и према томе могу се диализом ослободити разних електролита који их прате у соковима и органским течностима.

Катализа. Као што рекосмо, једна мала количина пега може трансформисати сразмерно огромне количине тела на које утиче. Та несразмерност између количине тела које делује и количине трансформисаног тела налази се у хемијској појави катализе. Разна неорганска хемијска тела могу као и ферменти да у врло малим количинама произведу неку хемијску реакцију на сразмерно огромним количинама другога тела. Та активна тела, катализатори, врше своју улогу самим својим присуством, не ступајући при томе ниу какво трајно једињење и не трошећи се при своме делању, пошто се на крају реакције налазе у истој количини као и у почетку. На пример, мале количине једне минералне киселине, којом се скроб.хидролизује, не нестају при томе деловању, и онда када су претвориле неколико хиљада пута своју тежину скроба у шећер. Тако исто платинска пена може да пренесе неограничене количине кисеоника у разним хемијским реакцијама не трошећи се при томе. Са тих сличности са неорганским катализаторима, ферменати се могу сматрати органским катализаторима непознатога састава.

сат Али ферменти се разликују од правих катализатора не само рус тиме што се топлотом разоравају лако, већ и својом специфичношћу. Једна киселина, на пример, у својој улози катализатора може у повољним приликама хидролизовати неограничен број равних тела чија хемијска природа дозвољава то цепање њихових молекула. Истом киселином (при повољној концентрацији и температури) могу се хидролизовати сви сложени угљени хидрати, беланчевине итд. Али са једним ферментом то није могућно: један ферменат хидролизује само сахарозу, други хидролизује скроб, а без утицаја је на сахарозу, трећи хидролизује млечни шећер, а не утиче на претходне угљене хидрате. Другим речима, ферменти су специфични у своме деловању. Према томе да ли ферменат утиче на једно једино тело, или на неколико сродних тела, вели се да је више или мање специфичан.

У вези са ферментском специфичношћу стоји и њихова осетљивост према стереохемијској грађи оних тела на која утичу. Уопште, један ферменат делује само на један од двају оптичких изомера једнога једињења (стр. 27). На пример, ферменат алкохолнога врења, зимаза, изазива превирање 4-гликозе а нема утицаја на Ггликозу иако су тадва тела по своме склопу