Osnovi fiziologije

МЕТАБОЛИЗАМ. 87

једно према другоме као предмет према својој слици у огледалу. Из тога се мора закључити да и ферменти имају извесан склоп у простору и да, према томе, између фермента и тела на које овај утиче постоји неки однос грађе, као између кључа и кључаонице (Ет. Е!зсћег): као што један кључ неће отварати браву која је симетрична са бравом којој је намењен, тако ферменат који утиче на један оптички изомер неће утицати на његову антиподу.

Треба поменути овде једну важну чињеницу која ће, може бити, једнога дана донети решење загонетнога функционисања "фермената. За многе ферменте доказано је да потребују за своју активност присутност каквога тела, обично неорганске природе, без кога је ферменат потпуно неактиван. Та помоћна тела зову се ко-ферменти. Говорећи о разним ферментима видећемо који су њихови ко-ферменти. Иако се не зна у чему се састоји механизам деловања ко-фермената, ови су ипак интересантни нарочито стога што су, на супрот ферментима, познате хемијске природе, махом минералне соли или киселине. Са теоријскога гледишта важна је та чињеница да неки ко-ферменти могу и сами унеколико вршити у извесним приликама исту реакцију као и њихови ферменти. На пример, пепсин је неактиван без соне киселине, која је његов ко-ферменат, али та киселина може и без пепсина хидролизовати беланчевине на истој температури; само је треба употребити сто пута концентрисанију. У другом случају, ферменат оксидовања, лаказа, неактиван је без мантанових соли, а ове могу и саме произвести иста оксидовања, али много спорије. Из тих факата могло би се помислити да у ферментским акцијама ко-ферменти испуњују у сгвари главну улогу, док их ферменти само подстрекавају у њиховој моћи. Али тој хипотези за сада одузима општу вредност чињеница, да сви коферменти нису сами активни као у два наведена случаја, и што најзад за све ферменте нису познати ко-ферменти.

Активност фермената зависи много и од температуре. За сваки ферменат постоји једна температура на којој је његово делање највеће: то је оптимална температура. Удаљујући се од те температуре у оба правца, активност фермената опада; на доста ниској температури може бити незнатна; на високој, на „смртоносној температури“, ферменат губи неповратно своју моћ деловања.

У извесним погодбама ферменти могу да синтетишу она тела која иначе рашчлањују. Њихово се делање врши дакле у два супротна правца. Малтаза, која раставља малтозу у гликозу,

Ко-фер-

менти

Реверсибилност ферментских делања .