Osnovi fiziologije

МЕТАБОЛИЗАМ

сл дина сложених организама мора обнављати у погледу кисеоника непрекидним разменама са атмосферским ваздухом или са ваздухом раствореним у води. У томе циљу гасовитих размена између крви и спољашње средине постоје разни физиолошки апарати за дисање.

Дисање и

У ствари физиолошка појава дисања не састоји се у томе проветраразмењивању гасова између унутрашње и спољашње средине, и већ у процесу сагоревања који се збива у ћелији а који се испо- 777“ љава нарочито трошењем кисеоника а производњом угљендиоксида. Стога је тачније називати апарате помоћу којих се врше размене гасова између крви и спољашње средине, апаратима

за проветравање унутрашње средине.

Унутрашња течна средина организмова налази се у једноме затвореноме простору, а представљена је ограниченом ко- > личином течности. Пошто је пак кисеоник у свакоме тренутку потребан а организам га може само у ограниченим количинама примити на стоваришту, то је јасно да организам мора бити у могућности да ту своју течну средину непрекидно обнавља кисеоником, ослобођавајући јеу исто доба произведенога угљендиоксида. У томе циљу крв при своме протицању долази у додир са мембранама или ткивима са чије се друге стране налази атмосфера или ваздух растворен у води и кроз које се могу вршити гасовите размене. Тегасовите размене између крви и спољашње

средине, кроз мембрану за дисање, сачињавају појаву звану хематоза. Е

Та преграда кроз коју се врше гасовите размене може да Кожно ди-

не сачињава никакав нарочити апарат као што су плућа и 5 шкрге, већ може бити представљена кожом. Тај је случају многих црва у којих се гасовите размене врше једино кроз нежну кожу одржавану у влажноме стању. Али „кожно дисање“ постоји у разним размерама и у организама који имају

и други начин дисања; незнатно у човека, у амфибија има важ-

нога удела у целокупним гасовитим разменама, тако да жабе даждевњаци и тритони којима се израде плућа могу и даље живети, јер у њих кожно дисање може задовољити потребе организмове. Инсекти, чије је тело покривено непробојним хитином, снаб- "рахејско девању своје. ћелије кисеоником помоћу многобројних цевчица, трахеја, које се отварају на површини тела а увлаче у унутрашњост ткива, па, изгледа, завршавају танким огранцима у унутрашњости ћелија. У трахејскоме дисању може се рећи да