Osnovi fiziologije

МЕТАБОЛИЗАМ : 101

ка, као што рекосмо, тежи ка нули, тада ће на основу физичких закона, кисеоник да прелази кроз танке зидове капилара и ћелијске мембране тежећи ка равнотежи између ткива и крви. Та се равнотежа наравски неће постићи, јер прво, ткива троше примљени кисеоник, а друго, крв само пролази у капиларима, не задржавајући се у њима док не изгуби сав свој кисеоник. У обрнутоме правцу, и на основу истих закона, ткива уступају

крви у капиларима свој угљендиоксид, о чему ће даље бити го- пат

вора. Према томе, артерска крв садржи више кисеоника а мање угљендиоксида од венске, али нити прва губи сав свој кисеоник у капиларима органа, нити друга сав свој угљендиоксид у плућима. Азот остаје готово у истој количини. Следећи преглед даје средње вредности нађене за састав крвних гасова; венска крв

је узета у десној половини срца и према томе представља мешавину венских крви из свих делова тела.

Бројеви изражавају у кубним центиметрима колико је гасова нађено у 100 кубних центиметара крви.

артерија : десно срце кисеоник. . . . .. .. 224 145 угљендиоксид ..... 442 50,1 аводе И В 1,20 1,26

Између гасова ке и венске крви, као год између крвнога и алвеоларнога ваздуха, постоје дакле само квантитативне разлике састава и ове одређују, као што видесмо, правац разним гасовитим разменама у организму. У целој појави гасовитих размена имамо циљање ка равнотежи која се не постиже, што одржава трајно ту појаву.

Из горњих бројева се види како су крвни гасови мешавина сасвим другога квантитативнога састава од ваздуха атмосферскога или растворена у води. Док у атмосфери '/, припадају азоту, у крвним гасовима овај има врло скроман удео. Затим пада у очи да крв садржи много више угљендиоксида него кисеоника, артерска два пута више а венска готово четири пута. Али та су два гаса хемијски везана у крви, а, као што већ приметисмо, за све гасовите размене важан је напон ане количина гаса; ви-

дели смо пак (стр. 97) да је напон кисеоника у артерској крви много већи од напона угљендиоксида.

Шта бива са кисеоником који је продро у ћелијуг Он ступа у реакцију са органском материјом, и ти многобројни и разноврсни процеси сагоревања или оксидовања, који се збивају у крилу саме живе материје, јесу извор енергији која одржава цео животни механизам. Као што нам казују тела која напуштају организам, то је сагоревање органске материје увек дубоко а;

крв.

ерска венска

Органско сагорева-

ње.

Ку :