Osnovi fiziologije

· Ферменти и сагоревање. 102 РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

често и потпуно. Док беланчевине не сагоревају потпуно, дајући поред воде и угљендиоксида тела, као што је уреа, која нису потпуно оксидована, дотле шећери и масти сагоревају у организму до крајњих граница, претварајући се искључиво у воду и СО,.

Не знамо шта је узрок да тела, као што су беланчевине, масти и угљени хидрати, која на обичној температури не претрпљују изложена · ваздуху никакво дубље оксидовање, сагоревају лако и брзо у организму, што се ван њега може постићи једино кад су изложена кисеонику на несразмерно вишим температурама. Комад шећера изложен на ваздуху, на температури нашега тела, неће дати трага никаквога сагоревања; исто тело унето у организам сагореће брзо и потпуно. Према данашњем стању нашега знања, не можемо објаснити ту необичну моћ оксидовања у живој материји.

Као што смо видели, познати су ферменти (оксидазе, пероксидазе) који производе оксидовања, али су ова увек површна и њихово дејство ни из далека не подсећа на сагоревања којима је жива материја седиште. Међутим било би погрешно мислити да ти ферменти не играју никакву улогу у организму; довољно је подсетити да је претварање пуринских база у урску кисекиселину дело фермената који производе оксидовања.

· Пошто је кисеоник ступио у реакцију са материјом коју сагорева, његова се даља судбина поклапа са судбином те материје, односно њених делова у које се распада. Стога ћемо овде престати да пратимо тај саставни део хране.

1. Промет воде.

Животни се механизам одликује једним непрекидним протицањем воде. Сва жива бића испуштају неизбежно воду у своју спољашњу средину. То је погодба одржавања њихова живота. Пошто је извесан степен водљикавости организма такође погодба да би се живот могао обављати, то је јасно, да неизбежно издавање воде повлачи као другу погодбу живота: примање воде из спољашње средине. Другим речима: вода непрекидно протиче живим организмом. За воду и, као што ћемо даље видети, за минералне соли, може се у правоме смислу говорити о протицању: јер док органска храна, при своме пролазу кроз организам претрпљује најдуоље хемијске промене, дотле вода (а и већина минералних соли) пролази највећим делом кроз животни механизам не претрпевши никакве промене,

Готово сваколика вода која ступа у организам напушта га у истоме виду. Али обрнуто није више истинито, тј. сва вода