Osnovi fiziologije

је

МЕТАВОЛИЗАМ | 108

коју организам избацује нијеу њ ступила као вода. Јер, као што смо већ поменули, сви главни органски саставни делови хране „угљени хидрати, масти и беланчевине, сагоревајући у организму дају, поред других производа, редовно и воду. Према томе, вода коју организам избацује има два порекла: један део није друго до она вода која је у томе облику и ступила у организам, као састојак хране и пића; та вода у правоме смислу протиче кроз организам. Други пак део избачене воде постаје у самоме организму као производ сагоревања органских састојака хране и ткива: за ту воду могло би се рећи да извире у организму. Разуме се, дасе та два дела избачене воде не могу стварно одвојити једно од. другога, јер су помешана у организму. Али, рачунским путем, може се одредити део који припада једноме или другоме пореклу.

Вода, било да је спољашњега или унутрашњега порекла, може и ишчезнути привремено или коначно у организму, узимајући удела у разним хемијским реакцијама. Као пример привременога нестајања, узмимо реакције хидролизе, које су тако многобројне у организму, а нарочито у апарату за варење: сваки молекул сахарозе, .на пример, хидролишући се у цреву упија молекул

Двојако по-

рекло лучене воде.

Ишчезава-

вање воде у организму. воде; али та вода нестаје само привремено, јер ће се доцније

угљени хидрати који су постали хидролизом сахарозе претворити у организму у воду и угљендиоксид.

Према овоме што смо изложили излази да је вода у организму по своме пореклу неоргански састојак хране и производ сагоревања органске материје хране и ткива. Вода је дакле и храна и излучивање. Разуме се да се, у логледу одигравања својих физиолошких улога, вода не разликује према томе своме двогубоме пореклу, јер, као што рекосмо, вода једнога порекла помешана је са водом другога порекла, у организму каои у његовим лучењима.

Физиолошке улоге воде дате су нам неким особинама тога тела, које смо раније поменули (стр. 11). Вода је, пре свега, градиво живе материје. Затим, као растварач многобројних тела, она омогућава хемијске реакције које се збивају у организму; она је у томе смислу потребна у организму као и у хемијској лабораторији. Као растварач кристалиода, она игра улогу у осмотским појавама и у производњи осмотске енергије а служи као средина колоидним телима и њиховим реакцијама. Најзад, као преносно средство, вода разноси по организму потребни материјал, као год што односи непотребни, и на тај начин одржава везу између разних делова, или, боље рећи, између свих тачака

Физио-

лошке улог

ге воде.