Osnovi fiziologije

106 РАВМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

ганизам добива из хране у виду фосфата. Подсетићемо овде, да организам прима фосфор и у органскоме облику као састојак нуклеопротеида, фосфопротеида, лецитина и фосфатида. У храни је калциум обично праћен магнезиумом. Док се креч налази нарочито у костуру, магнезиума има у мишићима који готово и не садрже калциумових соли.

Да Еко За промет неорганских соли, као и за промет воде, важи лучених Да све излучиване соли нису као соли ступиле у организам. Један „линерал- део избачених минералних састојака происходи од неорганске

хране, прошавши, са или без промена, кроз организам. Други део пак води своје порекло из органских састојака хране. Распадајући се у организму, беланчевине, лецитини, и др. ослобођавају свој сумпор и фосфор, који напуштају организам у неорганском облику т.ј. у виду сулфата и фосфата.

Сонотла Живот не може дуго трајати ако је храна ослобођена својих

довање

адоги минералних састојака. При таквоме „сономе гладовању“ посматрају се разни дубоки поремећаји који претходе смрти. Голуби храњени таквом храном умиру чак раније од оних који потпуно гладују. Соно гладовање било би дакле кобније од потпунога гладовања. То се објашњава на овај начин. Кад организам не прима више алкалних карбоната, тада сумпорна киселина, која постаје у организму сагоревањем беланчевина, није неутралисана, тако да смрт наступа због нагомилавања сумпорне киселине у организму. При потпуноме гладовању разорава се мање беланчевина него при сономе гладовању; отуда смрт у првоме случају раније наступа него у другоме. То је објашњење међутим поколебано неким огледима који говоре у прилог томе, да у сономе гладовању смрт не наступа само са недостатка минералних соли већи због недостатка витамина (стр. 143.), разоре-

них при ослобођавању хране минералних састојака. ПР Знамо како важну улогу испуњава гвожђе у човека и жи„ругих вотиња чија крв садржи хемоглобина, иако се тај метал налази у организму у слабим размерама. У организму тих животиња имамо и промет гвожђа. Тај метал ступа у организам у виду неорганских и органских једињења. Дневна је потреба човечјега организма 0,06 грама гвожђа. Излучивање гвожђа врши се поглавито цревом, било да оно доспева у црево жучју, било да га луче цревни зидови, било да представља остатак неапсорбова-

ног гвожђа хране. |

Поменули смо раније (стр. 7), да се у животињском организму налазе у врло малим количинама, јод, арсен, флуор и други елементи, Нема сумње да постоји промет и тих елемената. У по-