Osnovi fiziologije

МЕТАБОЛИЗАМ 107

следње доба утврђено је, да се мале количине цинка налазе редовно у људском организму, најмање у слезини, највише у мозгу. Тај се метал налази редовно и у мокраћи (око 0,00017 грама на литар). Према томе постоји размена и цинка између организма и његове средине као и многих других елемената.

У. Промет угљених хидрата.

Дуж апарата за варење, разни угљени хидрати претрпљују хемијске промене које се састоје у њиховој хидролизи и које сачињавају појаву варења угљених хидрата. Моноса-

хариди пак, као што су гликоза, фруктоза, галактоза, не ПБ

угљених

подлежу у апарату за варење никаквој претходној хемијској про- зарате.

мени. Ти су шећери апсорбовани у цреву и прелазе као такви у крв. Сложени угљени хидрати пак, дисахариди и полисахариди, да би могли бити употребљени у организму, морају се разрешити у просте шећере, т.ј. у моносахариде. Ту хидролизу угљених хидрата врше разни ферменти, који се налазе у соковима што их луче разне жлезде дуж апарата за варење.

Варење угљених хидрата отпочиње већ у устима. Пљувачка садржи једну амилазу („птиалин“), те према томе хидролиза скроба отпочиње док се храна налази у устима: свакоме је познато да залогај хлеба постаје слађи боравећи у устима. Међутим улога пљувачке у варењу угљених хидрата није знатна; прво стога што се храна не бави дуго у устима, друго стога што киселина желудачнога сока спречава њено даље дејство кад је залогај доспео у желудац.

У желуцу угљени хидрати не претрпљују ферментске промене. Киселина желудачнога сока, на температури топлокрвних животиња, може хидролисати инулин, јер се тај угљени хидрат необично лако хидролише. једино на основу тога инулин има хранљиве вредности за више животиње, које немају фермента

тога тела. Главно је место варења угљених хидрата танко црево. Фер-

менти панкреаснога сока,' који се излива у дванаестопалачно _

црево (аџодепшт), претварају скроб и малтозу у гликозу. Тај сок садржи дакле ферменте амилазу и малтазу. Цревни сок што га луче многобројне жлездице смештене у зидовима цревним, садржи такође ферменте угљених хидрата; ти су ферменти: инвертин, који претвара сахарозу у гликозу и фруктозу, и лактаза, ферменат који хидролише млечни шећер, лактозу, дајући моносахариде, гликозу и галактозу.

А МА

а УДА