Osnovi fiziologije

~

108 РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

Према томе, ти разни угљени хидрати: скроб, малтоза, са-

хароза и млечни шећер, претварају се у цреву у моносахариде. И гликоген се претвара као и скроб у гликозу, дејством истих фермената. У томе се састоји варење угљених хидрата. Моносахариди који се нађу у цреву, било да су као такви били у храни, било да су производ варења сложених угљених хидрата, прелазе кроз цревне зидове и доспевају у крвоток. Моносахариде, хексозе бар, организам може непосредно да употреби, т. |. они могу бити асимиловани. Док су сложени шећери, као што су сахароза и млечни шећер, избачени из организма путем бубрега, када су убризгани у крвоток, дотле хексозе нестају у организму када су убризгане у крвоток у умереним количинама и постепено

Апсорбовање угљених хидра-

та.

У цреву апсорбоване хексозе доспевају веном портом у јетру. У томе органу шећери могу претрпети једну важну промену. У јетри се шећери који долазе из црева претварају у гликоген. Моносахариди се дакле конденсују у јетри у један полисахарид, гликоген, као што се у биљним котиледонима шећер претвара у скроб. Ту ћемо гликогенску функцију јетре изучити када будемо говорили о функцијама тога органа, јер наш је циљ за сада само тај, да пратимо угљене хидрате при њихову про-

лазу кроз организам. Гликоген који је саграђен у јетри задржан је у томе органу; он је угљено-хидратска. резерва организма а јетра је његово главно слагалиште. Како се врши у јетри кон-

Улогајетре у промету

угљених, хидрата.

денсовање шећера у гликоген, није нам познато.

У јетри се збива и обрнути процес: гликоген се претвара у гликозу, према потребама организма, пак та гликоза напушта јетру на надхепатичну вену и распростире се по крвотоку. Разумљиво је, према томе, да јетра игра улогу регулатора количине шећера који се налази у крви. За време варења угљених хидрата, кад велике количине шећера прелазе из црева у крв,

јетра задржава вишак потребнога шећера и претвара га у гли-

коген. Према потребама организма, јетра претвара тај гликоген у гликозу, коју пушта у крвоток,

Глицемија. Важност гликогенске функције јетре указује се у пуној сво-

јој важности- кад се зна да је гликоза нормалан крвни састојак и да организам, и поред различног састава хране, па и при гладовању, одржава сталан проценат шећера у крви. У томе одржавању сталне количине шећера у крви, т. |. глицемије, јетра игра најважнију улогу.

По томе што је гликоза редован састојак крви и дајеин онда налазимо у сталном односу кад животиња не добива никакве угљене хидрате у својој храни, може се већ помислити да