Osnovi fiziologije

МЕТАБОЛИЗАМ | 11

пак састављена из емулсованих масти. Према томе, видимо да се масти налазе с оне стране цревне преграде и да ће у томе облику доспети лимфатичним путем у крвоток. Међутим нема сумње да се један део бар масти сапонификују у цреву. Дејством липазе панкреаснога сока, масти се распадају у глицерин и масне

киселине; ове киселине пак, јединећи се са алкалијама цревнога.

садржаја (пакреасни сок, на пр., доноси у црево натриумкарбонат) дају сапуне. На тај се начин масти претварају у растворљиве производе; чак се и калциумов сапун раствара у цреву дејством жучи. Сапонификовање се несумњиво збива у цреву.

Варење масти.

Али, с оне стране црева, у хилиферима, не налазимо ни глице-_

рина ни сапуна, већ масти. Ова се чињеница може објаснити једино приписавши цревној слузокожи моћ да синтетише масти из њихових састојака у које су се рашчланиле у цреву. Следећи оглед говори у прилог томе. Ако се животињи даје храна која не садржи масти, већ масне киселине без глицерина, тада се у хилиферима опет појављују праве масти. Значи да су се масне

киселине, при своме пролазу кроз цревне зидове, спојиле са глицерином — који је дошао не зна се одакле — давши масти.

Моћ синдрев- тезе Та неоспорна моћ цревне слузокоже да синтетише масти не слузо-

не значи, да се масти морају сапонификовати па да би могле бити апсорбоване. Јер, спречи ли се изливање панкреаснога сока у црево, тада, иако је тиме спречено дејство липазе на масти, ипак већи део масти нестаје у цреву. Према томе, сапонификовање масти није погодба за њихово апсорбовање. Али, да би масти могле проћи кроз цревне зидове, ако се не сапонификују, т. |. ако се не претворе у растворљиве производе, оне се морају емулсовати. То се емулсовање масти врши удруженим дејством

жучи и панкреаснога сока; нарочито су слузавост и алкалност тих сокова повољне погодбе за производњу емулсије.

Улога жучи и панкреаснога сока у апсорбовању масти јасно је доказана овим огледима. У зеца панкреасни сок увире у црево око 35 центиметара ниже жучи. У те животиње констатовано је (С!. Вегпага) да хилифери постају јасно млечни тек ниже места увирања панкреаснога сока, док имају једва тај изглед навише тога места. Други оглед (А. Пазтге), обрнут првоме, састоји се у томе, да се у пса оперативним путем удеси да се жуч излива у црево ниже од панкреаснога сока. У овоме огледу, као и у претходноме, налази се да су хилифери млечнога изгледа

тек од онога места где су масти биле изложене дејству оба сока, т.ј. ниже онога места где се жуч излива.

Апсорбовање масти не врши се искључиво лимфатичним путем; јер ако се подвеже Аисеиз #ћогастси5, т. ј главни

коже.

Улога жучи у ап-

сорбовању

масти,