Osnovi fiziologije

12 РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

лимфатични суд којим мора проћи цревна лимфа, па и масти које су из црева прешле у ту течност, констатује се да су масти ипак апсорбоване у цреву и њихово се присуство у крви, у 06лику капљица може утврдити ултрамикроскопом.

Укратко речено: било да су сапонификоване или не, било да су апсорбоване крвним или лимфатичним путем, масти на крају крајева, доспевају у крв у облику масти. |

ере Каква је даља судбина масти у организму 2 Пре свега, масти зерве. су одабрани облик органске резерве. Док организам може да • _ задржи само релативно незнатне количине беланчевина при изобилној азотној храни, док суи угљено-хидратске резерве орга-

низма готово незнатне према тежини тела, дотле се масти могу нагомилати у организму у огромним количинама: у неких живо-

тиња до половине целокупне тежине организма. Свакоме је познато

да се велике количине масти могу наслагати у организму свиње, гу-

ске и других домаћих животиња. Иако њихова храна обично садр-

жи више беланчевина а нарочито више угљених хидрата него ма-

сти, ипак се не постизава изобилном храном нагомилавање угље-

них хидрата ни приближно у оној мери у којој семасти таложе у

Масти хра-организму. Масти се прикупљају нарочито у поткожноме везивноме не ткиву градећи један омотак који, као лош топлоноша, штити организам од хладноће. Према томе схватљива је улога великих масних наслага што их имају топлокрвне животиње хладних пре-

дела и водени сисари (китови). Масне резерве гомилају се иначе више или мање у готово свим ткивима и органима.

Видели смо раније, да масти у организму могу постајати из угљених хидрата хране. Нема сумње да се такође могу таложити у организму као резерва и масти које доноси храна. У прилог томе говори чињеница, да се састав масти које се нагомилавају у организму мења према саставу масти хране: пасја маст топи се на 20", а маст пса који је добивао у храни ланово уље топи се на 0%, а тек на 500 ако је храњен лојем. Али то не значи да се масти хране само депонују у организму и да овај није подобан из њих градити своје масти, У сваком случају, масти које нису само хранљиве резерве већ које се налазе у самој протопласми, независне су у своме саставу од хране.

Други доказ, да масти хране могу дати резервну маст организмову имамо у овом огледу: Ако је пас, који је гладовањем истрошио готово све своје масне резерве, храњен храном која садржи врло мало беланчевина а много масти, тада се констатује, да се у животињи наслаже више масти него ли што би теоријски целокупне беланчевине хране могле дати. У томе су случају, дакле, масти организмове постале из масти хране.