Osnovi fiziologije

МЕРА ВОЉИ ВАМ ЈЕО

Масти, било да непосредно происходе од хране, било да про

происходе од масних резерва организмових, сагоревају у њему дајући искључиво воду и угљендиоксид. Видели смо раније, да

- со. : је за сагоревање масти количник дисања = мањи од јединице,

јер је извесан део кисеоника, потрошеног на њихово сагоревање, употребљен на грађење воде. Као год и за угљене хидрате, нема сумње да се то разоравање масти не врши у један мах, већ да постоје прелазни ступњеви између масти и њихових крајњих производа сагоревања. Изгледа, да се алифатичне масне киселине распадају у организму оксидовањем њихова угљеника у положају. В, истискујући затим она два атома угљеника који се налазе пред том тачком у којој делује кисеоник. На тај начин постају, наравно, киселине све нижега реда:

· Сњ— Сњ-==<ен — би — с — соон

· СЊ, — СН, — СЊ; — СН (ОН)—СН, — соон = С ено“ Он- = СООН

· СН, — СН, (ОН)—СН, — СОбН,

а најзад се појављује и ацетон :

О СН СН, | | | СН, Сва – Снеон- со ВО СОК НИ ер на

СН.

| | | | соон соон соон

Константовано је, пак, да разне киселине са парним бројем угљеникових атома, пролазећи вештачким крвотоком кроз јетру, дају ацетон. | Могу ли се масти у организму претворити у угљене хидра- Претварате 2 Док је обрнути процес, као што видимо, несумњиво утврђен, У енене ; 0 претварању масти у шећер не може се ништа поузданога рећи, А Питање претварања масти у угљене хидрате дели се, у ствари, де о У два питања: прво, може ли се глицерин претворити у шећер; с | друго, могу ли то исто учинити масне киселине. За глицеринх у“. | одговор је позитиван, јер глицерин спада у она тела из којих И К може да се гради гликоген у организму. Али кад се има на уму, да глицерину припада само десети део тежине масти, онда је јасно да у другоме питању лежи, са практичнога гледишта, про- ј Г) блем претварања масти у угљене хидрате. | | У биљака је утврђено, да се масти, при клијању, претва- = рају у угљене хидрате. Али, разуме се, да се из те чињенице не Ив. 'Баја: Основи Физиологије.

. ~