Osnovi fiziologije

% - 116 РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

линама — на место масти, — хексозама — на место сложених угљених хидрата, градивом нуклеинских киселина и минералним солима. Том храном не само да се пас одржао у животу него. је и повећао своју тежину. Према томе, као што се види, храна · се може потпуно заменити производима њена варења, а организам се може чак и гојити и онда кад нема шта да вари! Кад се има на уму, да се горње градиво хране (амино-киселине, пуринске базе, глицерин, хексозе...) може добити вештачки хемијском синтезом, онда је јасно да је проблем синтезе животињске хране решен. То решење нема, за сада бар, практичне вреддности, јер наше лабораторије не могу конкурисати природи НИ ценом а још мање укусом својих производа. Ор Ср Апсорбовање производа варења беланчевина врши се венпакчеви- ским путем, дакле истим путем као и апсорбовање шећера. До скора се мислило да разоравање беланчевина у желуцу и цреву не иде даље од ступња протеоза и пептона, па како се та тела не налазе у крви, а и кад су вештачки унета с места су избачена, то се претпостављало да се при њихову пролазу кроз цревне зидове из њих граде крвне беланчевине, Али у новије време утврђено је, да се амино-киселине налазе у крви и да њихова количина расте при варењу беланчевина. Према томе, и имајући на уму да организам задржава у крв убризгане аминокиселине и да ове могу задовољити његове азотне потребе, највероватније је, да се у нормалним приликама беланчевине преттварају пре него што ће прећи у крв, у амино-киселине. На тај начин било би схватљиво како свака животињска врста може градити увек исте своје личне беланчевине па ма којега порекла, животињскога или биљнога, била њена азотна храна. Орга-_ - низам дакле, чином варења руши молекуларне грађевине које-добива у храни, да би тим градивом саградио своју сопствену зграду. Варење Ово_ што претходи односи се на праве беланчевине, пропротенда. ТЕИНЕ, као што су фибрин, овалбумин, серумалбулин итд. Да видимо сада шта бива са сложеним беланчевинама у апарату за варење. Нуклеопротеиди се под утицајем желудачнога и панкреаснога сока распадају у своју простетичну групу, нуклеинску киселину и у свој беланчевински састојак. Овај последњи, протамин или хистон, распада се, као и други протеини, у аминокиселине, прешавши кроз ступњеве протеоза и пептона. Простетична група, нуклеинска киселина, почиње се такође рушити у цреву и то на тај начин што ферменат нуклеиназа цепа молекул нуклеинске киселине у ситније делове, нуклеотиде, чији је молекул састављен из фосфорне киселине, угљеног хидрата