Osnovi fiziologije

МЕТАБОЛИЗАМ Нит

и једне пуринске или пиримидинске базе. Ако шематски претставимо склоп молекула нуклеинске киселине на следећи начин Рћ — угљени хидр. — аденин |

| Рћ — угљени хидр. — гуанин | у РА — угљени хидр. — цитозин | Рћ — угљени хидр. — урацил тада би поменути ферменат пресецао везе између два Рћ, те би

"сваки одвојен хоризонталач ред представљао један нуклеотид.

То распадање нуклеинске киселине може ићи и даље у самоме цреву где други ферменат нуклеаза одцепљује од нуклеотида фосфорну киселину и даје нуклеозиде.

И друге сложене беланчевине, фосфопротеиди, гликопротеиди, хемоглобин, распадају се у желудцу и цреву. Казеин се распада дејством пепсина у парануклеин (стр. 63) и беланчевински састојак, док се хемоглобин Распада у глобин и хематин.

Док неки протеоиди, као што су кератиди, не претрпљују никакве хемијске промене дуж апарата за варење виших животиња, други, као што је лепак, желатин, претварају се у желуцу у пептоне а ови се у цреву даље распадају у амино-киселине-

Производи варења беланчевина апсорбовани су крвним путем. Шта бива с њима у организму 2 Из тих рушевина беланчевина хране организам гради своје особене беланчевине и тиме задовољава потребе растења, надокнађује трошење ткива неизбежно скопчано са животом. Не знамо како се врше те синтезе, Утврђено је само да све амино-киселине нису потребне организму за извођење његових синтеза; неке амино-киселине организам може градити из других којима располаже. Производи варења који не послуже на синтезе сагоревају у организму дајући своју хемијску енергију, а производи тога унутрашњега сагоревања, вода, угљендиоксид, уреа, урска киселина итд. са којима смо се већ упознали, напуштају организам на плућа, кожу и бубреге. Али, као и за масти и угљене хидрате, између производа варења беланчевина и коначних производа њихова сагоревања нижу се бед сумње разна посредна тела. Помишљало се, да се отпочето рушење беланчевина у апарату за варење наставља, може бити, такође дејством фермената, у ткивима. У ткивима су врло распрострањени ферменти који могу разоравати разне беланчевине до разних ступања, као што то чине ферменти у апарату за варење. Њихово се дејство испољава нарочито у појави званој аутолиза. Та се појава састоји у овоме: Свежа животињ-

Синтеза

беланчеви-

на у организму. Аутолиза.