Osnovi fiziologije
рерменти и промет
беланчеви-
на.
Постајање
118 РАВМЕНЕ МАТЕРИЈЕ
ска ткива и органи, издвојени од организма и заштићени од микроорганизама, варе, тако рећи, сами себе, нарочито ако су претходно били уситњени. То варење, које иде врло далеко, јер протеини дају абиуретна тела а нуклеинске се киселине распадају у своје градиво, врше разни ферменти који се налазе готово у свакоме ткиву. „Међутим сумњиво је да је аутолиза продужење процеса који се збивају у нормалној ћелији; она ће пре бити посмртна појава, тим пре што се она посматра тек неко време после смрти. Али то не значи да се тим ферментима може порећи свака улога у метаболизму. Док се налазе у живој нормалној ћелији ова их обуздава и они су у њеној служби; смрћу њеном они се разуздају, те ћелија постане њихов плен. Нарочито је тешко порећи улоге у промету беланчевина ферментима који разоравају амино-киселине. Ту спадају врло распострањени, у животињском и биљном царству, ферменти који дезам идују киселе амиде, као што је аспарагин |
дајући при томе амониака по овој формули: В.СОМЊ - НО – К. СООН -- МН;
Тако су исто распрострањени ферменти који дезамину ју амино-киселине: то су дезаминазе. Они цепају амино-киселине и дају окси-киселине и амониак:
В.МН, – СООН-Њ 0 = К.ОН — СООН -- КЊ
Вероватно је, да тим дезаминовањем отпочиње разоравање амино-киселина у организму. Безазотни производ сагорева тада, дајући воду и угљендиоксид, при чему се ослобођава његова хемијска енергија. Амониак пак, који постаје при томе дезами-
амонилкаНовању, има отровне особине и њега се организам мора осло-
им мокраЋевине бодити. Организам решава тај проблем претварајући амониак у тело које нема отровних особина; то тело, којеје, као што већ
видесмо, најглавнији азотни састојак мокраћни, јесте уреа или мокраћевина.
Да видимо каквих доказа имамо о претварању амониака у уреу. Амониумове соли (карбонат, цитрат) убризгане у крвдток повећавају количину мокраћевине у мокраћи. Ако се амониумове соли убризгају псу коме су бубрези мало раније извађени, тада се у крви сакупља више мокраћевине него у пса који је без бубрега али коме нису убризгане амониумове соли. То претварање амониумових соли у мокраћевину врши се поглавито у јетри. Јер ако се крви, која у вештачкоме крвотоку пролази кроз разне