Osnovi fiziologije

МО ТРА-Б О ЛИ ЗАР = 125

пунице у организму, тако да сеу мокраћи и издисаноме ваз-

духу могу наћи само трагови његови. Али при узимању већих количина алкохола, које производе опијеност, један део не саго-

рева већ је избачен бубрезима и плућима. Сагоревајући у орга-

низму, алкохол ослобођава свој потенциал, производи топлоту. 5 Проговорићемо_ доцније о енергетској вредности алкохола а овде

ћемо напоменути да алкохол, иако развија свој енергетски по- Пи тенцијал у организму, ипак нема главне одлике хране. Најпре, о алкохол не може да се задржи у организму у виду резервне хране, као што то чине сви састојци хране; алкохол се не може претворити ни у гликоген ни у масти. Затим, док апсорбовани производи варења органске хране не мењају знатно састав крви, алкохол нагло долази у крв и задржава се у њој док не сагори. Најзад, редовно узимање већих ноличина алкохола производи трајне, хроничне поремећаје у организму. Истина је да и други састојци хране, нарочито масти и беланчевине, могу изазвати поремећаје варења и исхране, кад су узимани у одвише великим количинама, али је ипак алкохолу томе смислу опаснији, јер се

лако прекорачују његове нешкодљиве дозе.

Оно што издваја алкохол од праве хране јесте чињеница МОВ да је потпуно н Олон ебан организму; у најповољнијему слу- кола наш чају може да му не буде шкодљив, кад је узиман у врло ограниченим количинама. Злоупотреба алкохола производи алкохолизам, једну од највећих друштвених рана.

Неоспорно је, да нека алкохолна пића, као што су стара чокрепљу. вина, могу имати окрепљавајуће, тонично дејство. Али она тако ако делују због других састојака својих а не због алкохола, него, тако рећи, у пркос њему.

Алкохол има надражљиво дејство на организам. После узимања алкохола човекима за кратко време осећај порасле снаге.

Али томе брзо следује изнуреност.

Квантитативни промет.

У претходним странама изучавали смо размену материје само у погледу хемијских промена са којима је скопчана. Другим речима: посматрали смо само квалитативну страну проблема исхране. Јасно је, међутим, да у томе проблему немамо само једно питање каквоће, већ и једно питање количине. Проблем исхране има и своју квантитативну страну. Свако зна, да није доста имати храну повољнога састава, већ да је треба имати и у довољној количини. Може се чак рећи, да је квалитативна страна појаве исхране у неколико подрођена количини материје