Osnovi fiziologije

126 РАВМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

која је у промету. На пример: при једва довољној храни, угљени хидрати хране неће се претварати у масти, али ће се то десити ако буду били у храни у изобиљу. Шта више, од количине једнога састојка хране не зависи само његова судбина већи судбина других тела која улазе у промет. На пример: кад храна доноси довољно угљених хидрата, беланчевине се неће претварати у гликоген, али у њихову сдсуству, један извесан део беланчевина мораће снабдети организам шећером.

У следећим странама, позабавићемо се том квантитативном страном размене материје животињскога организма. За изучавање тога проблема потребно је моћи одредити количину разних састојака хране која ступа у организам у одређеноме размаку времена, као год и количину разних истураних састојака који напуштају организам разним путовима. Тај сециљ постиже хемијском анализом хране, мокраће, изм изметака, удисанога и изди-санога ваздуха. "За мерење гасовитих размена придружују се, као што ћемо видети, хемијској анализи физиолошке методе, које допуштају да се то мерење може извршити у погодбама у складу са животом.

Али оно што је најважније знати у изучавању исхране јесте колико је чега утрошено у организму у датоме размаку времена. Сад ћемо видети како се може израчунати, — пошто се тај проблем не може непосредно решити, — из састава и количине истурених производа, читав материални промет организма, који се односи на једно дато дуже или краће време.

а Може. се сматрати, да је мокраћни азот (Т. |. азот азотних ређивања мокраћних састојака) мерило беланчевина разорених у организму, пе потрош- И да 1 грам тога азота представља 6,25 грама беланчевина. Дакле, низмове. ПОШТО се одреди количина мокраћнога азота, зна се колико је беланчевина сагорело у организму у оном размаку времена на

џ | | који се односи анализована мокраћа. Одреди се такође колико КУМ Миш а 1 је свега угљеника излучено у томе истоме размаку времена буЏ Права брегом, плућима, кожом. Од тог целокупног угљеника одузме се онај део који припада разореним беланчевинама; тај се_беланчевински угљеник добива помноживши нађени азот са 3,28. ОстаКЕ - =“ отак угљеника припада мастима и угљеним хидратима разореним

ИЕ у организму. Његов распоред међу те две врсте тела врши се

715 о УГ овако: Претпоставља се, да су угљени хидрати хране потпуно Ен сагорели, те се од преосталога угљеника одузме део који им

МА о одговара; остатак угљеника представља разорену количину масти. — МОмдћаљљ Да би се ова метода могла успешно применити, она се мора

х им % (одоалла Је односити на подуже огледе. У њој је распоред угљеника између масти и угљених хидрата нешто непоуздан. 3