Osnovi fiziologije

МЕТАБОЛИЗАМ ПО

тиле животиње дуже подносе гладовање од мршавих. Следећи оглед показује јасно утицај што га има претилина на азотну потрошњу. ~

Мршав пас од 8,83 кгр. троши другога дана гладовања: 5,32 гр. масти, а лучи 0,34 гр. М; тај исти пас, пошто је добро угојен, тако да тежи 11,11 кгр., троши другога дана гладовања: 5,92 гр. масти а лучи 0,14 гр. М. Дакле исти пас, мршав лучи 0;34 гр. азота, а угојен само 0,14 гр.

П. Промет материје при искључивоме узимању масти.

Како утичу масти, кад оне саме представљају храну, на азотни промет организмовг Према ономе што смо видели, да претиле животиње које гладују сагоревају мање беланчевина, могло би се помислити да ће масти даване организму смањити његову азотну потрошњу гладовања. Међутим то се смањивање не дешава, или је готово незнатно. На против, при узимању великих количина масти може се десити да организам повећа своје азотно издавање, као последица, вероватно, повећанога рада апарата за варење. Али то давање, које не утиче на азотни промет, може да заштити организмове масне резерве, па чаки да их повећа. Ипак, и у томе случају организам иде ка скорој неизбежној смрти, са свога азотнога сиромашења, тако да се за

њега може рећи, иако изгледа парадоксално, да гојећи се умире од глади.

ТИ. Промет материје при искључивоме узимању угљених хидрата.

Храна која се састоји искључиво из угљених хидрата не може, разуме се, као нисаме масти, задовољити потребе организмове. Али, на супрот мастима, угљени хидрати смањују потрошњу беланчевина која се врши при потпуноме гладовању. Поред тога могу да поштеде масти организмове које се разоравају при потпуноме гладовању. Давањем само угљених хидрата може се у животиња свести азотна потрошња на једну трећину њене вредности при потпуноме гладовању. У једноме огледу на човеку, та је потрошња сведена од 11,9 гр. на 6,3 гр; у другоме огледу од 9,09 на 2,8. Забележићемо већ овде, иако ћемо се вратити на ту чињеницу, да потрошња беланчевина у организму, сведена на најмању меру давањем угљених хидрата, не представља више од 4%, целокупне енергије коју организам промеће. Додајмо најзад, да угљени хидрати, када су давани у великом изобиљу (разуме