Osnovi fiziologije

МЕТАВОЛИЗАМ: 18

Обрнуто, при прелазу из више азотне равнотеже у нижу, новој равнотежи претходи извесан губитак организмова азота, као што се види у следећему огледу:

Организам је у азотној равнотежи са 1500 гр. меса. Од једном се та количина сведе на 1000 грама. Од тога дана, потрошња беланчевина, изражена на исти начин као и у претходноме огледу, ниже се овако:

Јапана па а о врама БИН аде ан У Ошија ЗА ИЕ Јетра не 1 () на а аи пије мишеви МЕН) У Оуиој Бул ЈЕ Ејја ице чај О 2 ан

Дакле, петога дана равнотежа није још сасвим постигнута са новом количином беланчевина. Организам за све то време троши више беланчевина него што их прима; значи, да ће организам изгубити један део својих беланчевина, док се успостави нова азотна равнотежа.

Додајмо још овај пример, који показује како се у човека врши прелаз са ниже на вишу равнотежу:

Примање Издавање гр. азота гр. азота

(Елан ан ин ан ан 4524. 14,3 И о и а а! 14,5 Нин па и а А 14,3 У па тј - 20:96 17,62 Пени и 0:06 19,02 (репне пе НО) 20,28 16 + 20,96 20,82

Из овога што знамо сада о азотној равнотежи излази јасно: да се самим повећавањем азотне хране не постиже знатно нагомилавање беланчевина у организму, пошто је, после врло кратког времена организам у равнотежи са новом количином приманог азота.

| Утицај масти на азотну разнотему.

О утицају масти на азотни промет знамо, да животиње које садрже више масти у своме организму сагоревају мање беланчевина при гладовању и да се, према томе, могу одржати у азотној равнотежи са мањим количинама азота од оних потребних да се то постигне у мршавих животиња. Видели смо такође, да примање само масти не утиче на азотну потрошњу, али да заштићује резервне масти организмове. Питање је сада, како утичу