Osnovi fiziologije

Масти по-

штеђују

беланчевине, масти, на азотни промет, имамо и у овоме случају више азот-

· стави азотна равнотежа. Према томе, помоћу масти не постиже

185 РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

масти на азотни промет, кад су даване као храна, не саме, 65 | уз беланчевине.

Кад организам добива масти и беланчевине, тада се азотна равнотежа може постићи са мањим количинама беланчевина него при узимању самих беланчевина. Тако да једна количина беланчевина, која није довољна за одржавање азотне равнотеже при чисто беланчевинској храни, постаје довољна, па чак и више него довољна, када јој се додаду масти. Али ипак је азотни минимум за одржавање равнотеже уз изобилне количине масти већи од количине азота коју организам лучи при потпуноме гладовању.

У следећем огледу на псу, док се са 11,99 гр. М, и врло мало масти, не постиже азотна равнотежа, она се, додавањем 151 гр. масти, постиже са мање од 6 гр. азота.

Издавање М ПИ Издавање | к-_--=---________-_____ Авотни биланс и Падову азота масти аса т | 4,01 11,99 3,8 12,04 | =— 0,05 4,85 7,49 85 7,18 | == 0,29 4,22 91 86 02 | — 0,61 4,01 5,88 151 5,46 | == (0,42 3,86 5,30 159 5,16 | + 1,14 Из тог се огледа такође види да и уз изобиље масти треба

више азота за азотну равнотежу него што га организам лучи у гладовању: око 1,5 пута више.

Човек од 75 кгр. тежине лучи у једноме огледу 9,09 гр. М при гладовању. Са довољним количинама масти, он је у азотној равнотежи са 11,29 гр. азота. Та количина, већа од азотнога лучења при гладовању, била би сасвим недовољна да без масти одржи равнотежу.

Што се тиче утицаја мењања количине азота добивеног уз

них равнотежа, са горњом и доњом границом, као и при узлмању самих беланчевина, са том разликом што се, у присуству јаких количина масти, беланчевине много дуже и у већим количинама таложе, депонују, у организму, пре него што се успо-

се само задржавање масти већ и задржавање беланчевина, т. ј. грађење меса.