Osnovi fiziologije

МЕТАБОЛИЗАМ“ 189

Утицај угљених хидрата на азотну равнотежу.

Давањем самих угљених хидрата, видели смо да се азотно лучење при гладовању може врло знатно смањити. Да видимо сада како утичу угљени хидрати, давани са беланчевинама, на азотну равнотежу. Одговор на то питање гласи: под утицајем

давања угљених хидрата смањује се азотна потреба организмова,

и према томе се може добити азотна равнотежа са много мање беланчевина него што их је потребно кад организам добива њих само. У томе смислу, као што смо видели, делују и масти, само што је дејство угљених хидрата много јаче.

Следећи је низ огледа извршен на псу, који је добивао стално и малу количину масти.

| —___--__-_-_-___-__----=== ===

Издавање Примање

Из тога се прегледа види, да се са удруженим беланчевивинама и угљеним хидратима може одржати азотна равнотежа са количинама беланчевина готово једнаким са оним које организам разорава у гладовању.

У другом и трећем огледу пређашњега прегледа, организам је чак и задржао извесне количине беланчевина, тако да би то значило, да се потпуна азотна равнотежа може добити и са количинама беланчевина мањим од оне коју организам троши у гладовању, само ако сеуз беланчевине дају угљени хидрати.

У новије доба добивене су азотне равнотеже (привремене, бар) помоћу угљених хидрата и беланчевина, са много мање азота него што је азот гладовања.

У једноме огледу, човек од 75 кгр. лучи у гладовању 9,09 тр. азота; са угљеним хидратима пак, добивена је азотна равнотежа са 4 грама, па чак и са 2,8 грама азота.

У многим огледима на човеку утврђено је, да се може добити азотна равнотежа и одржавање телесне тежине са врло малим количинама беланчевина, под погодбом да буде у храни у изобиљу масти и угљених хидрата. Целокупни број калорија такве азотом сиромашне хране не мора бити већи него у храни која садржи много беланчевина.

Јака моћ азотне

поштеде

угљених хидрата.

Азотна равнотежа са мање авота од азотне потрошње при гладо-

вању.