Osnovi fiziologije

140 РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

Равнотежа

Разуме се, да је по одрастао организам важно одржавање других хе равнотеже не само његових азотних размена већ и свих других елемената, размена материје уопште. Организам мора, у извесним грани-

цама, бити у равнотежи угљеника, водоника, кисеоника, сумпора. и ма кога другога елемента његовога органскога градива. На пример, кад би организам дневно губио стално само један милиграм више гвожђа него што прима тога метала, смрт би морала настати после ограниченога времена. Јасно је, да организам из истога узрока мора одржавати и своју водену равнотежу и равнотежу натриумхлорида, и многе друге, јер су све те равнотеже погодбе да би се живот могао одржати. У доба растења пак све те равнотеже морају бити одсутне у смислу да примања претежу над издавањима.

___ Према томе, као што се види, поред питања азотне равно– теже, којим смо се позабавили, требало би на исти начин испитати законе који владају квантитативном разменом и других елемената које организам промеће. Нема сумње, да је једна од важних погодаба нормалне исхране испуњена кад је организам у азотној равнотежи; али то није доста, јер се може десити да је организам у дефициту својих других размена и да осетљиво опада у тежини иако је.у азотној равнотежи. Али је ипак неоспорно, да је питање квантитативног промета азота, са практичнога гледишта бар, најважније. Промет воде, на пример, или тачније водена равнотежа, успоставља се сама механизмом воденога лучења и нагоном који се назива жеђ. О минералним разменама немамо такође у практичној исхрани да се много бринемо, јер органска храна, животињска и биљна, доноси са собом у довољној количини минералне састојке чије истурање организам доводи у склад са примањем. У питању азотног промета имамо пак неколико чинилаца врло важних са практичнога гледишта на исхрану; отуда је изучавању квантитативнога азотнога промета посвећено више труда него свим другим квантитативним разменама материје живога организма.

Пре свега, хемијска је природа разних хранљивих животињских и биљних производа тако различна што се тиче садржаја азотом, да је човек изложен, према приликама и месту где живи, као и према своме личноме нагону, да прима веома различне количине азота у својој храни. Затим кад се има на уму, да беланчевине дају, распадајући се у организму, низ производа за које се не може рећи да је свеједно по одржавање здравља да ли постају и круже у организму у већим или мањим количинама, тада ће се схватити, да је од нарочите вредности знати