Osnovi fiziologije

Ји РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

минимума организму потребног, тада ће друге амино-кисели– не моћи бити искоришћене само делимично, у односу са оном амино-киселином која се налази у најмањој количини према потреби организмовој. | "То што претходи објашњује нам сада, зашто су, при тражењу најмање количине азота којом се може добити азотна равнотежа у човека, добивани различни бројеви. јер се разне беланчевине не могу замењивати једна другом, у погледу њихове вредности ва одржавање азотне равнотеже,грам за грам њихова азота. Организам се може задовољити врло малим количинама а4301не хране, ако добива у изобиљу угљене хидрате и масти. Дуго го– достни му 7 сматрало се, да 118 грама беланчевина представља дневну нимум. потребу одрасла човека средње тежине. Данас поуздано можемо тврдити, да знатно слабије количине могу задовољити све азотне потребе. Са хлебом и воћем добивена је у човека азотна равнотежа са 17—19 грама беланчевина (Н!паћеа е). Са кромпирем је постигнута азотна равнотежа са 25 грама сварених и апсорбованих беланчевина (Аба егћа!а еп). Међутим нетреба сметну ти сума, да се ту тиче минимума добивених у огледима чије је трајање органичено, и да би, ма како велику теоријску важност имали ти резултати, било погрешно мислити да треба циљати ка њима у нашој нормалној исхрани. На против, вероватно је, да је корисно да наша храна садржи беланчевина у количинама знатно изнад огледима добивених минимума. Али у сваком случају остаје чињеница, да су беланчевине у савременој физиологији изгубиле много земљишта, јер сада знамо, да беланчевине не морају вршити друге улоге, у одраслом организму, него да надокнађују азотно трошење ткива. А то је трошење врло слабо. Видећемо доцније, да беланчевине не играју никакву енергетску улогу коју не би на себе могла узети безазотна тела, масти и угљени хидрати. Нема сумње такође, да наша храна, нарочито градских становника, садржи обично одвише беланчевина, и да би било у интересу нашега здравља, да у томе погледу у неко-

лико променимо своје навике. Интересантно је видети сада како је састављена људска

храна која је усвојена под утицајем обичаја, нагона и других чинилаца али свакако без свакога обзира научнога реда. А. баци ег је израчунао, помоћу статистичких података

СтатистичМи вола трошарине града Париза, да у средњу руку један Парижанив

људске троши дневно:

хране. беланчевина. . . ... .. . . 96,85 гр. МАСТИН И и Ц ОШ угљених хидрата. . . - - - 410.85_