Osnovi fiziologije

и

МЕТАБОЛИЗАМ 148

Исти је писац из прикупљених података о саставу хране појединаца који припадају разним расама и професијама, израчунао, да дневна храна људи, подељених овде према раду који производе у три категорије, има ове саставе (средња вредност). ипо

| беланче- о угљеди | Вино ти | хидрати 1 особе које не производе мишић- | нога рада (лекар, професор, раде- | ник у одмору, студенат). . .. .| 1113 84,5 | 337,6 ; | П особе које производе средњи рад (тежак, ковач, војник и т.д). .| 167! 71 692 | 1 особе које производе врло напо- | ран рад (тестераш, мајдански радник, велоципедиста) ...... 1913! 132,2 810,8 За једно краће време свога живота, човек и сисари уоп- 50258 млара. ште не бирају слободно своју храну, већ је примају у виду матерњег млека. Интересантно је видети какав је састав те хране, јер нема сумње да она мора потпуно одговарати потребама младога организма. Женско млеко (два месеца после порођаја) има овај састав (на 100 гр.): 1,52 беланчевина, 3,28 масти, 6,50 шећера. У млеку тога састава беланчевине се налазе у односу према безазотним органским састојцима (масти -- шећер) као 1:6,, док је тај однос у људској храни обично око 1274. 51545 у горњем примеру хране Парижанина). То значи, да је млеко сиромашније беланчевинама од хране коју човек слободно бира. Кад се има на уму, да су азотне потребе младога сисара услед растења неоспорно веће од потреба одрасла човека, онда и у

овој чињеници имамо доказа да наша храна обично садржи више азота него што је потребно.

М!. Витамини.

Некада се држало, да су организмове потребе задовољене, кад оброк, поред потребних минералних састојака, садржи одређен број калорија у виду масти, угљених хидрата и беланчевина, са једним минимумом азотне хране. Доцније се увидело, да, као што смо већ изложили, азотна потреба није једно питање само количине већ и каквоће, јер да беланчевине морају доносити не само одређену количину азота већ да тај азот мора бити у облику одређених амино-киселина.